Branič

614

Б Р А Н И Ч

лишитн звања, ако се код Порте његовтз кривица докаже. може се извести, да Порта нема атрибуцију суда; она има ( само да одговори, да ли се из акта ислеђења или пресуде могла уверити о кривици или не. Према томе мора бити тачно ово мишљење: Порта нема право, да преиначава пресуду, већ само да у случају кад не може наћи довољно доказа у актима ислеђења о кривици, може вратити предмет Савету на потпуно дослеђење. У томе случају морао би се поновити поступак над осуђеним саветником. Сада може наступити двоје: или ће само иследна комисија иследити нове околности на које је Порта обратила пажњу и вратити их Порти;; или ће се отпочети поновно суђење над саветником и према тим новим ислеђеним околностима донеће се пресуда. Као што је раније речено, Порта нема право да суди, она не може судску пресуду променити, с] тога се мора узети, да ће се у томе случају поновити суђење, јер би се иначе доиустило Порти право, да сама доноси пресуду, кад би јој се само нове ислеђене околности упутиле. Порта нема право ни да захтева тежу или блажију казну. У опште све се њено право састоји у томе, да пресуде по којима се саветници лишавају звања прегледа и изјави, да ли сматра да су кривице саветника доказане или не. Кад Порта врати акта и при томе не примети ништа и тиме утврди да се кривица сматра за доказану, онда је пресуда извршна, ако се осуђени у року од три дана не обрати Кнезу за помиловање. Чланом III. закона од 1858. године сужено је право кнежево, да помилује осуђене саветнике. Оно не важи ако је саветник осуђен на мању казну од лишења звања, или ако се није жалио нротиву пресуде касационог суда или Државног Савета, а тако исто и у случају, кадје саветник осуђен на смрт, .јер онда пресуда мора ићи Кнезу на одобрење по званичној дужности. Међутим по чл. 3. Устава кнежево је право помиловања неограничено. Кнез је по тој уставној одредби имао право помиловања свију кривица без разлике. 41. — в) Закон од 1861. године такође је предвидео нарочити поступак, али се овај врло много разликује од поступка у закону оо 1'858. године. Закон је поделио све кривице саветнпка у две групе: кривице које се казне по кривичном закону и дисциплинске кривице, — кривице које се казне дисциплинским путем.