Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

Међутим њој се учини да први жарки пољубац ,њеHOP” Стевана пи сувише дуго траје, па се истрже из његовога загрљаја и враголасто рече:

— Да потражимо нашега великог логотета, да гледамо како он пише Хрисовуље !

И Душан је морао да пде с њоме да траже Јанићија,

Ш.

Она три незадовољника, које је Стеван Душан стекао још онога дана када се крунисао за краља, зетски војвода Богоје и властели Димитрије Сума и Мрдеша Богавчић, кренули су сувише доцкан истога дана из Сврчина тако, да су у првоме тргу на њиховом путу морали остати да преноће. | -

И ако су сва тројица имали право на преноћиште и на вечеру у ма којој кући, опет они инсу хтели да се користе „приселицом“ него одседоше код Стањанина у тргу, и пошто су му предали на чување своје коње, оружје и драгоцености, продужише у гостионици своје разговоре, које су и дотле водили уз пут.

Стањанин, који је добро знао да мора накнадити сваку штету, коју би путници претрпели, који одседају код њега, отишао је најпре да добро осигура од евентуалних „тата и гусара“ оно што му је поверено на чување, па онда да се побрине за момке и за коње властелинске, као и за вечеру и за поуздану стражу око његовог стана.

Дотле су његови гости у заједничкој соби за спавање, око једне воштане свеће кројили планове, како да дигну противу Душана ни мање ни више него буну... Што су се на то тако лако и због такве релативне ситнице као што беше неодликовање о крунисању, одлучили Димитрије и Мрдеша, томе се није чудити, први је био „Арбан“ (тако су се онда звали Арнаути) а други Богумил, па су обојица и онако имали разлога мрзишти Краља Србије, који је захватио еву арбанеку земљу до испод Љеша, и који је из своје земље протерао све Богумиле, тако да и онима прикривеним патаренима наџ

41