Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

Сврчину — да су се сада наклопили на вечеру ништа не говорећи.

У толико је више говорио Стањанин, који беше врло_ добро расположен, јер је пмао много гостију вбог погреба Стевана Уроша П! у високим Дечанима, због сабора п крунисања у Сврчину. Он је знао да су ова три богата госта били у Сврчину, јер је то од њихових слугу сазнао, па је према томе рачунао да ће тек сада отпочети враћање са краљевских свечаности. Зато је био врло разговоран и непрестано је распштивао о свечаностима у Сврчину. Али његовим гостима очевидно није било до разговора, јер му само кратко одговараху са „јесте“ и „није“ па продужаваху јести,

Као учтив домаћин, пи да би забављао своје госте, Стањанин им стаде причати разне новости, које је у последње време сазнао од путника, који су се зауставили у његовом стану.

Она тројплца једу и готово не слушају, док тек Стањанин упшта: ~

— А знате ли, велможна господо, да је п босански бан саввао свој сабору Кључу 2

— Какав сабор — рече војвода Богоје — у Босни никад не сазивају сабора. Тај је обичај у нашим српским земљама п поморским !

— Па већ ја не знам — правдао се Стањанин како се то зове у Босни, али толико знам да је бан Стјепан сазвао у Кључ еву племениту господу из Босне, Усоре, доњих крајева пи хумске земље.

— А што» — упнташе сва три госта у један мах,

дадовољан што је најзад успео залпнтересовати своје госте Стањанин развезе :

— Двојако причају моји гости, који су идући из Босне овуд пролазили. Једни веле да је бан рачунао да ће међусобица рашке господе много дуже трајати, па је хтео да се договори са великом и малом властелом да ударе с војском овамо. Други веле није то, него је бан сазвао сву племениту господу да пресуде чије су баштине Бањице и Врбана,..

[910]