Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

— Којешта — љутну се војвода Богоје. — Као да није тај исти бан Стјепан још пре 8 година, својим лисетом дао баш ту исту Врбану и Бањице у баштину кнезу Вукославу, сину кнеза Хрватина, за то што је издао хрватског господина п прешао на банову страну. ОД како је умро кнез Вукослав, баштина је остала у рукама његовога сина Вука, јер се и бан и његов брат кнез Владислав пред сведоцима заклеше да му неће дирати у ту баштину. И о тој њиховој баштини има банова листина. О тој баштини не може бити спора.

— И јасам тако знао, али веле да је Гргур Павловић изнео неке друге опет банове листине, по којима је бар неки део те земље његов, а кажу да п кнез Вук није више задовољан оном листином, која је дата његовом оцу, јер она искључује из насљедства његовог брата Павла, а он нема деце... |

Овде прекиде Стањанина један од његових млађих, који му јави да су стигли нови гости. Домаћин одмах устаде да иде прихватити нове госте.

__ Имаш ли их где сместити — упита Богоје — а да нас оставиш на миру ? |

—- Не бери бриге, војводо, вас неће нико узнеми-

равати ! — рече Стањанин па са својим момком одјури. Она тројица само се погледаше. — Овај скупу Кључу — рече Мрдеша — долази

нам као поручен, ја не верујем да би бан сазвао толику госпоштину из свих својих земаља у Кључ да расправља једно пдтање, које је он сам пре осам година расправио „ва вики виков". |

— И ја мислим — рече Димитрије, да ће пре бити оно прво, јер је ближе памети да је бан хтео да се користи. ратом између оца и сина у Рашкој, па да је за то сазвао сву босанску господу. То је за нас жива згода, TI ја мислим да ми треба одавде да окренемо преко Лима, Таре п Пиве право у Кључ, не би ли их још затекли на окупу, да им покажемо да за њих још није доцкан.

Војвода Богоје ћути и нешто дубоко размишља, па онда као да говори за себе, рече: