Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

— Ако су тамо искупљени сви главни људи банови, онда тамо мора бити и Дед босанске цркве, и велики гост, и кршћани, сви стројници богумилске вере...

— Сумње нема да су сви тамо, и то је још већи равлог за нас да најпре идемо тамо, па тек ако ту не успемо, онда нам не гине бискуп Гиљом у Бару — рече Мрдеша. ;

Војвода равмишљаше даље, али не цеказиваше своје мисли: „Ти су ми људи бацили ватру у дом... Залудили су ми жену... убили су ми срећу... Хоћу да видим ко су и шта су они, и јесу ли то мађионичари или однета свеци, па или да лечим жену, или да п ја пођем ва њом...". Овде се Богоје трже као пза сна, па рече гласно:

— Имате право обојица. Сутра рано полазимо право у Кључ.

Димитрије и Мрдеша зачудише се мало како се војвода брзо преломио на њихову страну, али им то беше право, п сва тројица одмах после вечере легоше да се одморе, како би сутра дан могли поранити.

= x: ж

Гласови, које наши путници беху чули од свога Стањанина на првом преноћишту беху у толико тачни, што ву они, када су стигли у Кључ, у томе месту ватекли не само бана и његовог брата Владислава, него и ову господу п „добре Бошњаке“ то ће рећи Богумиле : Тепчију Радослава, кнеза Дабишу Богојевића, кнеза Драгоша Зорановића, жупана Познана Пуринчића, из Загорја, кнеза Осто ју Примојевића од Раме, Хрватина Вучковића од Ускопала, војводу Војка од Усоре, жупана Будоша од Соли и челника Хлап а, жупана ИвахнуодТреботића, дворског пристава Вука Штитаковића, војводу Вптана Тјехорадића, кнеза Гргура Стипанића, господара Земуничког, кнеза Павла Хрватинића, кнеза Берпелава Скочића, кнеза Бероја Добркови ћа, пристава Стевана Јарчић а, из Земуника, казнаца Толпслава, Вука Вучковића, од ђо

Ја