Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

Неретве, војводу Богдана од Думна, жупана Породаша од доњих крајева, Вукосава сина Телчије Радослава, најзад банове дпјаке Прибисаван При бој а. Од богумилеких духовника затекоше Деда Радослава, великога госта из Моиштре, који се такође звао Радислав, старце Радомића, Ж унборан Вучка. Сваки од поменутих властела беше довео собом по неколико своје „браће“ то значи Богумила из својега краја. Међу овима нашао је Мрnema Богавчић врло многе своје повнанике и пријатеље : прво свог имењака Мрдешу Игновића, па Доброгоста Радогостића, па Првоњега Толиславића и многе друге. Њима је пришануо по каквом су важном послу дошли у Кључ он и његова два друга. То је било довољно да бан Стјепан истога дана прими ове необичне госте.

Војвода Богоје, и ако је врло мало веровао у успех овога покушаја равложио је опширно стање у српским и приморским земљама, како га је он схватао, и дао је познати бану да је сада најзгоднији тренутак за њега да се освети за последњи свој пораз у Рашкој, п да можда отме и другу половину Хума.

Много ватреније доказиваху то исто Димитрије Сума и Мрдеша Богавчић, који је прибавио да би се на тај начин знатно раширила права вера босанске цркве.

Стјепан је пажљиво саслушао сву тројицу па онда им рече.

— Шре свега, племенита господо, благодарим вам што сте се потрудили до мене. Добро ми дошли. Посао по коме сте дошли тако је крупан, да нам о њему треба врело равмислити, и договорити се како са мојим братом кнезом Владиславом, тако и са Дедом Радославом и са свом племенитом господом наших земаља. Али то може бити тек пошто свршимо посао, ради кога је савват овај наш садашњи станак у Кључу. Дотле и докле год вам буде драго молим вас да будете моји гости. Добро ће бити да се што скорије познате са нашом господом п ва то вас молим да и ви дођете на станак, који Бе се састати око заранка на пољани пред нашим двором !

)

~

сл 2