Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

Наравно да су. п војвода Богоје п његова два друга са захвалношћу примили п понуђено им гостопримство баново п љегов позив на станак.

Али како до овога беше још нешто времена, то ова три нова банова госта пођоше да разгледају мало Кључ. Мрдеша је само заменуо одело, које је носио у Сврчину дугачком дрном хаљином, испод које је везао једну вунену врпцу.

За Богоја беху необичне појаве које је видео. Већина људи, које су сретали беху тако исто у дрнини као п Мрдеша само што свакц беше покрио и главу црном свитом, а хаљину беше склопио до носа. Сви корачају полако и сви говоре за себе нешто тихо.

— Молим те Мрдеша — упита војвода — шта то мрмљају сви ови људи г — Не мрмљају — рече Богавчић увређено —

него се моле Богу, не мрмљају него говоре молитву над молитвама „Оче наш!"

У том сретоше једног високог човека, којц пђаше полако погнуте главе. Мрдеша се одма одвоји од свога друштва, па се стаде пред оним човеком дубоко клањати, метну обе своје руке на његове мишице, и пригнув три пут своју главу на његова рамена, рече:

— Добри Кршћанине, опростите нам добри Кршћанине, опростите п благоеловите !

— Бог вас благословио — рече онај човек, па мирно оде даље.

— Ко ти је то Мрдешаг — упита Димитрије.

— То је жив светац, који је примио светога Духа, и којп може да удели св. Духа и другоме.

— Па то ће бити у вашој дркви што је ц у нашој епископ 2 Је ли вам то „Дед" 2

— Наша црква има само једног поглавара, а то је Дед наставник и савршитељ, а ово је бло Кршћанин.

— Па зар нису и ти Кршћанин 2 — упита Богоје. Ја сам мшелио да се сви бабуни зову међу собом Крш-

ћани 2 — Ја сам само верник војводо.

54