Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

__ Па молим те каква је разлика међу вама >

— Кршђанин је венчан са Божјом прквом, а верник може бити и путено ожењен и са својом женом сме имати децу. Е

—- Чини ми се да се ви жените условно, ако жена буде добра, пначе ви пмате право да своју жену отпустите кад хоћете. Зар у вас брак није св. Тајна као у нас

— Није, ми не признајемо да је икаква тајна „света“ Кршћанин строго пости, јер не сме јести ни месо, ни јаја, ни млеко нити ишта што постаје од путеног прилега, а верник може да једе све што се једе. Кршћанин не семе имати никакву својину, а верник може тећи блага колико хоће. Кршћанин несме убити никакву животињу, сем једне змије, која нема ду шу, а ја сам с вама заједно ратовао, јер сам ја као п сви верници још изван црквене светиње. Кршћанин је већ савршен он је примио утешење, а ми верници морамо свакога месеца бар по један пут признати пред дрквом наше грешно живљење, молити за опроштење и обећати да ћемо, ако не пре, а оно бар при крају живота примити утешење и постати прави Кршћани.

— Па то су — рече војвода — ваши Кршћани од прилике то исто што и наши калуђери. Имате ли их много 2

— Од Црнога Мора до оне велике воде на западу франачке земље има много милиона наших верника, али међу свима њима једва ако има која хиљада правих Кршћана, а у Босни, у којој је наша вера главна, има сем Деда пи његових стројника само два или три права Кршћанина. Ва то сваки од нас, кад угледа Кршћанина радосно трчи да му се поклони и да замоли за његов благослов !

— То је права срећа за вас — рече Богоје — што имате тако мало тих „савршених“.

Мрдеша запрепашћен стаде.

— Штог i

— Па када бп се сви ви венчали само са Божјом дрквом, када се нико од вас не би путено женио живим

55