Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

женама, брзо би изумрли и брао би_вас нестало с овога света.

= Види се, војводо, да си ти још у кумирској Иродовој цркви — љутио се Мрдеша и хтеде да га гурне у страну, али ra Богоје ухвати ва руку па му рече:

— Немој да си тако пргав. Напротив, ти треба као верник босанске цркве да дадеш себи труда, да ми покажеш све лепоте ваше вере, јер тко вна 2 Можда ћу ве и ја вама придружити, ако ме уверите да је ваша вера боља. Ја сам човек приступачан сваком паметном равлогу.

Мрдеша диже главу. На лицу му сину велика радост, јер провелитизам за босанску цркву беше главна дужност свакога Кршћанина и верника, за то им је њихова црква и допуштала да се друже с пноверцима, Мрдеша раздрагано рече:

— Из твојих уста, војводо, у Божје уши. Хоћеш ми једно обећати: да пођемо заједно до великог госта из Мопштре2 | j

— Драге воље, и до њега п до самога Деда, али сад је крајње време да идемо на станак судећи по буније он је већ почео !

И сва тројица одоше право на пољану пред бановим двором, где затекоше станак у пуном раду. Један властелин, за кога после савнаше да се звао Џавловић беше баш довршцо читање некакве листине, која ипзазва велику грају. Овом се бан користио да намести евоје нове госте, па онда викну:

— Нека сада говори кнез Вук Вукославић.

Овај устаде држећи у обема рукама по једну смотану листиву о којима су висили велики печати.

— Бане господине, и сви ви племенита господо ! прочитани лист не може бити истинит. Њега је морао написати некакав песавестан и непоштен подмићенви дијак, који је без знања бановог притврдио на њему банов печат. А ево правога листа, који је Бањице и Врбану предао у дедовину моме покојном оцу, кнезу Вукославу Хрватиновићу! — п он пружи бану један

56