Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

од оних листова, а бан га предаде дијаку Шрибоју и нареди му да чита. | |

Дијак је гласно читао:

„Ва име оца и сина по св. духа. Ја, свети Гргура, звани бан Стјепан, син господина бана Стјепана, по милости Божјој господин свим босанским земљама, Соли, Усори и доњим крајевима, и хумске земље господин и брат мој кнев Владислав чинимо милост кнезу Вукославу, сину кнеза Хрватина Кључкога, јер је оставио хрватског господина пи Бапишиће и дајемо кнезу Вукославу за његову верну службу две жупе Баљице и Врбану, од међе до међе, и у њима два града Кључ и Котор, дајемо му их у дедину и наслеђе до његовог поеледњег, и док наше семе траје у Босни, п докле нам је веран Вукослав, и то дајемо њему, а не његовој браћи, нити синовцима, него њему кнезу Вукославу, и ако би га Бог осудио до остане бев деце, Вуксслав може ову дедовину дати коме хоће, и да од ње не буде никаквога прихода нама ни онда ни сад, сем кад хоће Вукослсв, и да у њој не буде другога владалца“ него да су владалци Вукослављевићи, и да од ње служи господину оружјем како може најбоље. И зато дајемо те две жупе њему верноме, што Cy оне биле нама неверне, па беху стале противу нав на страну Хрвата".

— Тако је било, ми смо сви сведоци, стадоше преко реда викати и тепчија Радослав п кнезови Дабиша, Драгош, Остоја и жупани Кркша Познан, Будош и Ивахна.

— Тако је било, ми смо тада били пристави код двора — викнуше и војводе Штитаковић и Тјехорадић.

—_ И ову сам књигу писао ја — прибави дијак Прибоје.

— И ја потврђујем да је тако — рече бан — упишајте се господо и седите. Нека кнез Вук настави, ако хоће још да говори.

кнез Вук настави:

# Чиновника.