Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

— Тај је лист плесан 1822 године од рођена Божпјега спна, на Милесима годину дана додније, у Мојиште, у Хижини великога госта Радослава, заклеше се наш господин бан и. његов брат кнез Владпелав да ће ову даровницу моме оцу држати. Заклели су се спасом душа својих п спасом душа својих родитеља, да Hehe никада кнеза Вукослава учинити својим сужњем пили погубити, п ко њима не жели зла, да га њему не чине, Тада је уговорено, ако бп кнез Вукослав у чему год погрешио да дође пред добре људе да се правда, а његово ништа да се не дира. И тада се наш господин и његов брат заклеше, ако би они, без невере Вукослав__љеве, ово погазили да буду одлучени од Бога п од вере, и од очине и материне молцтве, п да буду другови Јуде Искарпотеког. Је ли тако било свети Дедо2

— Тако је било — рече Дед Радослав а потврдише н велики гост ц сва три старца, који су били сведоци при тој заклетви,

То исто потврдише пи бан п његов брат.

— А је ли мој покојни отац на смрти својој учинио какву неверу господину бану 2 ~

— Није — одговори бан.

— Па кад није, онда зашто се мени п моме брату оспорава оно што нам је од оца остало у наследство 2 Да нисам ја учинио какву неверу господину бану пили коме од његових Р

— Ниси, ни дао Бог — рече бан свечано — на против, у Рашкој си мени спасао живот, и учинио си ми још две услуге велике, које ти никада нећу заборавити.

— Кад је тако, онда молимо ја п мој брат кнез Павле, да нам се потврди оно што нам је од оца остало, али тако, да нам то никакве лажне листине не могу више оспорити,

— И право је — повикаше са свију страна. — Није право! — повпкаше Гргур Павловић п Влатко Вукосалић — наш је Котар'вемаљник !

Наста граја, коју бан овако прекиде: — Нека се не боје ин Гргур ни Влатко, да ће се п најмање оштети у ономе што је њихово, Ја ћу сам ка-

58,