Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1
Download:
Enzeigen in BnLViewer
ај пп и Дам ад аашае во его АЛАНИ Ки ЈИ МЕ а еј Џ ПА 1 у у 1 47
А стари бабајко надгледа и пази, | Обилази бурад, где се грожђе гази, |: Па весео старац, усред ове трке, 1 Задовољно суче рашчешљане брке;
Па скупио депу и грожђе им даје,
А песме се хоре — и весеље траје,
А деца се мала облизују само —
Та деца смо, депа — а шта друго знамо!
пина виа
ПОСЛЕДЊА РУЖА
(Одбегло је красно лето, Оголео дб и брег
| Мила поља и вртове Завејао бели снег.
| А последња рујна ружа, У пустоме врту мом, Повила се тако тужно На промрзлом стаблу свом.
Кад је студен ветар такне, Стресајући снежни пра, Она тужно зашумори, Повија се тихо сва. —
==
~
А кад сине премалеће И отопи хладни снег, | 71
динић = ==