Delo

532 Д Е Л 0 радови јако су утицали на све уметнике, који се јављају у 18-ом веку. Место ренесансе појављује се у томе веку „класицизам.“ У један мах изгледало је да ће н тог класицизма убрзо нестати, када се појавио генијални Француски сликар Daviđ са својим радом „Смрт Маратова“, која је била изведена у реалном правцу; но то је био само један једини рад у томе правцу, јер сви љегови каснији радови иостали су под утицаејм сгаре школе. Thorvvalđsen, Cornelius и Turner били су главни представници у уметностн почетком 19-ог века. Вајар '1 honvaldsen пмитирао је старе грчке уметнике, Cornelius тражио јо своје узоре код уметннка средњег века а енглески ландшаФт-сликар Turner био је ирвн. који је почео пјшроду да нмптнра. Turner је био н}>ви, који је код сваке слике впше пазио на боју, него на цртеж, и цео утисак хтео је он постићи природним, евежим п леним колоритом а не цртежем. Његов начин сликања одмах су прпмили Француеки уметници. „Импресионизам“ — та модерна Француска сликарска школа, коју су Французи од Turner-a научили, нашао је одзива по целом свету. Код Немаца је био први чувени сликар Piloty, који је донекле уевојио тај модеран правац. Али нити Piloty, нити чувени Makart нису хтелп да цртају природу онако, како су је својим рођеннм очима виделп. Makart је још иоследњи покушао, да код Немаца оживотвори доба ренесансе. Он је умр’о. За собом није оставпо ннкакве школе. Млађи немачкн слнкарн нису више симпатисали оном слатко-ружичастом слнкарству старих времена, него су нримили модеран иравац Француских сликара. Француски сликарн Th. Rousseau, Millet, Corot, Dupre, Diaz, Тгоуоп п Daubigny показали су немачким сликарима, како треба сликати. Старији немачки сликари Leubach. Lecbl п Knaus, ђацп оног Piloty-a, пошли су путем свога учигеља — путем модерннм. Па и данашња најновија и најмодернија немачка сликарска школа, тако зване „Secessioniste“, којима стоји на челу даровити сликар Fr. v. TJhde, нису ништа друго, него имитатори најмодерније сликарске школе у ФранцускоЈ. Uhđe, Liebermann Skarbina Stuck, Klinger, Marr н многи други, то су врло даровпти представницп најновијег правца у немачком сликарству. Они неће да имитирају старе уметнике, него су се обратили ирироди и њеним лепотама. А сад да бацимо поглед на најлепше радове немачког одељења. Ирво ћу набројати ]>адове модерних сликара. Најлепши рад тога одељења п један од најлепших радова целе изложбе, то је триптихон од Walter-Firle-a. Пред том сликом морате п нехотнце застати, морате п нехотице погледати она лица пуна израза, пуна јакнх осећаја. она лица, на којима је изражена силна патња, јад и сиротпња. И ако све грн слике носе наслов религиозни, опет зато нису оне религиозне слике, него то су слике пз народног живота, слнке. које можемо на сваком кораку впдетп.