Delo

П II С М А 533 Са нрвом сликом, која носп наслов „Gib uns unser tagliches Brot“, уводп нас уметнпк у собу сеоске сиротиње — сеоских раденнка. Са свим снромашна собица. У срединп један с:о, около њега некслико столнца и једна клупа. По зидовима висе неке литограФпсане слике, као једнни собни украс. На столу види се чинија са јелом. Около стола стоји мајка, ћерка н најстарији син. молећи се богу. Остала мала п невпна дечнца, на чнјем се бледом н увелом лицу онажају траговн силне иатње, жељно очекуЈу. да ухвате кашику у руке. Старп отац, са свим пзнемогао од силног рада, наслоњен на штап, седи на клуин. Оне силне боре на његову лицу казују, да је тај човек нмао врло мало срећних, веселих и задовољних дана у своме животу. Са свим се ногурио иод теретом рада, патње п нужде. То вам је ирви део оног соцпјалног романа, који је Firle пзвео пз ове три слнке. У другој слици „Vergib uns unsere Schulclu показује нам Firle жпвот будуће спротнње, која је одрасла у варошн. Овде се продужује она започета тема у црвој слицп. Ова слика још је силнија. Осећаји иојединпх личности још су јаче на лнцу нзраженп. Ту опет вндимо спромашну собицу, са широким ирозорима. На зиду стојп један старп сат и неколико стародревннх ФОтограФпја. На поду видимо неколико старих Дипела п чнзама, један сто н на њему цео обућарски алат. Чнсто осећате мирпс на кожу. Вн сте у некој сиромашној обућарској радионици. За столом седи мајстор н калФа. Обоје прпљежно раде, раде да хлеба заслуже. На једном се отворише врата. У собу ступа нека погнута девојка, спромашна, јадна и жалосна. са једннм завежљајем у руци и понизном молбом на уснама. Онај јаки п чврс-тн старкеља окренуо је главу. јер неће да види то опало н нропало девојче. КалФа је готово поругљиво погледа. А мајка — она када је спазнла своју ћерку, брнзнула је у плач и кецељом је покрила лице, да сакрије своје болове. Стари, побожни п сиромашнп родитељн отхраннлн су је, но могућству су је п нзобразилп н спремилп за добру мајку, алп она је ударнла странпутицом. Отишла је у свет. Лутала је по свету Патила се н борила се за опстанак. Са свим убнјена, враћа се опег својим родитељнма натраг. Дошла је до ирага њиховог и даље не сме, j’ep се боји оштрих погледа н грубих речп свога оца, боји се благих погледа н силних суза сврје мајке. У трећој слнци „Dein Wille geschehe* видимо катастрофу те радничке драме, крју је Firle тако верно п ириродно представио. Опет сиромашна собица. На пољу је цича зима. Снег је завејао све. Кроз мале прозоре улазп плавпчаста светлост знмњег јутра, и готово превлађује ону слабу светлост, коју даје нека лампнца На улнци виде се људи. који се журе на посао, алн у овој собици царује мука. патња, беда и невоља, царују силнп болови. У посте.љи лежи она девојка, коју смо на другој слици внделп, да се вратнла својим родитељима. Она је јако болесна. Њу ће јад и туга скоро у гроб отправптп. Покрај њене посте.ље стоји столина са лековима. У маленој нећн сагорева можда и