Delo

СА БЕЧКИЦ П 0 3 0 РНИЦЛ По великим градовима ее овогодишња позоришна сезона (т. j. зима са 1893 на 1894) приближује своме крају: — сјајни храмови Мелпомене се затварају, њенн свештеници се разилазе на своје допусте и „гастирања", драмске новине се све остављају за јесен. да тада, када се велика н богата господа врате са својпх летњпх пребивалишта, отпочне нов буран живот, у коме се и тапше u з^иждп и хвали и осуђује н пропада и др. На крају те позорпшне годнне ради смо да проговоримо овде о бечким позорнштима, да речемо је ли бнло ус-пеха или није, ако га је било, какав је био. Ко год је био ма мало дуже времена у Бечу, у тој, као шго је у многом ногледу згодно — рекао неко „најнеозбиљнпјој вароши на свету“, морао је оназити како су Бечлије необично иесео свет ; они веле за себе да су ,,gemutlilich“ и „fidel“. v * Човек треба само да оде у њихов „нратер“, па да посматра оне, којп по чптаво после иодне недељом могу да гледају оне лутке, што nrpaiv као у неком орману, н пајаце п нанораме и окретаљке н све остале комендије — п свако ће се уверити, да је то необпчан свет. Зађете ли зими у њпхова иозорпшта, којих има девет-десет (спрема се и зндање још једног, а поговара се и за једно, које he се зидагп после онога, што још није сазидаио), вн ћете видети, да је све дунком нуно — и најзад човек се мора да заппта: од куда то све ? Разлика унада тнм више у очн, кад човек иогледа на Берлин, где такође живе Немцп ; у њих је много мање нозоришта, и ма да ондашње управе мећу врло јеФтнне цене седнштима — њихова позоршита остају празна, док се у Бечу иоказује непрестано потреба новпх позоришта. Та необична нарав у Бечлија бпће да потиче из непосредна споја два разнолика племена као што су германско и словенско. Беч је међа. где се укрштају расе — одавде Словенп са Маџарима, одандс Немцп. Осим roraje Беч нрестоница држави, којој су елементн са свнм различити народи: Словени, Немци и Маџари, док друге европске престонице леже све у народном жпвљу и обично су у његову центру.