Delo

ДРУШТВЕНА ХРОНИКА Т р а г е д и ј а • Гигантски усуд кажућ и ком људи дорасли нису, Који ux подпжс тек, кадно нх сурва у прах. Облацим црнпм судбине небо закриљујем плаво Настаје бљесак и гром, облада тмнна и hoL. Бјеснилом борећих страстн људске душе тад чпстим Кроз милосрђе и страх постижућ етички циљ ! С тог тик пријестола Твога, о Талијо, мјесто је моје Хоћеш ли учити нук храмом се просвјстним зват. К (* м е д и ј а: Кад Вас снаће иза дневних брига Зловољица — а вн похрлите У храм овај за окрјепу душе Ведрим смијехом тад ћу туге црне Протјерати са вашега лица II са шалом — што не вријеђа никог Упознат Вас с дражесги жичота. Најмлађа сам у колу сестрица Чисте душе и румена лица! 3 б о р : Дођите мед пас, Сестрице мпле, Вијеком нам цвале Млађахне бнле; Радост н дика Хрватском роду. Слава ој слава Вашему году! Т а л н ј а: rRepu моје, радосно Вас примам Јер по Вама свом рароду служим; Красне ли сте већ по себи свака А за једно све лјепоте узор ! Тек мп ннгда не сметните с ума, Умјегности што иодаје врн едност, У наравп вјечитоме врелу И Вам младосг извире вјечита. Вјеру своју тражте у истини А по обнм служте до.мовпнн ! Сада ајдмо ! Већ нас народ зове На раскоши н радости нове. На том мјесту рода службеници Радит нам је на народној дпци. <Док Талија, а за љом и цијела поворка улази у глумиште, ијева зГ»ор уводну пјесму Свану нам данак народне cpelie“ н т д. Кад сс пјссма < врши, нада <■ оОију страна лаано застор међу чина Оркестар преузме пјесму те нгра, док се сценска промјена не доврши, те ирелаз ђи у химну, зачим.Ђе трећу слику .