Delo

292 Д Е Л 0 JPETtA СИ.ИК А Апотеоза [Кад се застор раставп, види се bucoku вилпнски хр im, ношен идеалним ступовима. У средини на практикабелу, до којег воде високе стубе, налазц се на мраморном сталку биста Њ. Величанства крал>а, под њом вјенчајућ ју свјежим ловор вијенцем стоји вила, малко ниже Талија, а до ње кипарство, сликарсгво, глазба, алес, трагедија и комедија. Дал>е су се по стубама норедали у сликовнтој групи разни умјетници у костпмима својих најболшх улога или партија. Док сасма снреда стоје у узбуђености разне народне групе, исто кано u у другој слици. Дал>е у позадннп генији, виле, анђели итд. машући палмовим гранама. Под крај слике, кад се свира „Крал>евкаи пада са соФита цвијеће. Чим се застор отвори, остаје час нијема слика, коју глазба у окестру прати, затим ступи малко наиријед да проговори). В и л а: (Окренувши се Талији) Овдје, сестро, прпјестоље је Твоје Овдје растп, дпжп се u цвати II поносом свој нам вемљи будп ! У том храму столуј поносноме Слава роду, а дпка оному, Кој брпнућ се за потребе наше II Тебе се прегалпце сјети ! А Tu, роде, впјеком пазп на то Да је овдје впсоко прегнуће Стављено Ти народном жпвоту Ка олтару умјетностп чисте. Tu мп будп марннм свећенпком, Да тај огањ не утрне вјечнп Туј Олимп Твој — побједа u слава! Кама нако, рода врлп спнцп, Што тај наум смјело замислпсте А мпсао крају доведосте, Умјетници, рода угледници, Вјечна харност, а највпше оном Кој том чину красном кумоваше Он да живи чувар наших права Узор владар по срцу и крви Краљ наш славии Фрањо Јосиа Први! (Код задњнх ријечи пиле унада оркестар ннтонирдјући „Крал>евку“, док се главни застор лагано спушта).