Delo

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА. Arcliiv f u r slavische Philologie unter Mitwir kung von A. Bruckner (Berlin) J. Gehauer (Prag) C. Jirecek (Wien), A. Leskien (Leipzig), W. Nehring (Breslau), Stojan Novaković (Belgrad), V Oblak (Gratz), A. Wesselofsky (St Petersburg)—herausgegeben von V. J a g i ć, Siebz huter Band, 8" 640 стр. (2 свеске), Berlin Wreidmannsclie Buchhandlung, годишња цена 20 марака. Редовно је у нашој периодичкој књижевности Arhiv fiir slav. Philologie цриказиван већ неколнко година (у Нросв. Гласнику, Наетавнпку и у Делу), с тога је, мислим, излишно пстицати му вредност за сдавистпчке етудије илп онширније говорити о његову значељу у новеснпцп словенске Фплологије и лингвистике. II ова је XVII књига Archiva, као и све досадашње, богата у разноврсној грађп научној а псто гако пуна нових мислп и иогледа, нових научних тековина, којн.ма се словенска наука унаиређује. Али u поред научне вредности многих прилога није нам на ино но ограничити се на најважнпје предмеге, који се у првом реду тичу ирошлости јужнословенских језика и јужпословенске књижевне и политнчке повеснпце. Међу прплоге, које с хвалом морамо споменути. спада: „Прилозн за историју драмске књнжевности у Пољској“ од Вл. Неринга (Beitrage zur Geschichte der drammatischen Literatur in Poleu), 0Vita Adae et Evae“ у старочешкој кљнжевностн од Т>. Поливке, за тим „Стари дугп акценаг у сриском“ (Alter steigender Accent im Serbischen) од M. Решетара. прилозн „За познавање малорускога у Угарској“ (Zum kleinrussischen iu Ungarn) од Олафа Брока, „Прилози за грчко-словенску хропограФију“ од В. Истрина, „Напад Бугара на Цариград године 896. по Хр.“ од Р. Абихта. Старн летскп оченаш“ од Рудолфа Мерингера, „Једна бугарска лнстпна цара Јована Срацимнра“ од Ј- Богдана, „Polonica“ А. Брикнера, па и „Ситни прилозп за псториЈу балканскога полуострва** од Ил. Руварца. 0 њима нам због малога простора у часоиису ннје могућно внше говорити, и ако би од њих сваки заслужан бно иажње.