Delo

Д Е Л 0 294 0 Рчшегаревој студпји „Дубровачке лнстине ХШ—XVI векац већ је у „Делу“ раније било говора, кад је приказивана XVI кљига Archiva. У овој је свесци завршетак, у ком ппсац дал>е износп сво)е лингвистичко ироупавање споменутих лпстина. Босанске и херцеговачке су листине XIV н XV в. већином икавске, u ако се спорадички нађе е за гћ, чему ће свакако узрок бити не толико мешовит изговор, колико црквенословенски утицај на писаре им. Иоред и находи зе ie u ие за 4 свакако онда, ако je тако говорио сам нисар. Решетар набраја све такве ппсаре хронолошким редом. Ово пак истраживање — ако се сме генерализовати — иоказује, да су готово исти одношајп данас у изговору 4 у Босни и Херцеговини, каки беху у XIV u XV в. јер се u данас негде говори јекавски, негде икавскинегде мешовито. Само није могућно u данас одредитн границе нростирању сваког од те трп врсте изговора, као шго је немогућно то извести нп по листпнама, иошто многпма нису иознати nucapu, а другима писарима — што је псто тако значајно — ни завичај ни вера, чиндоци и садод значаја за каракгер изговора ћ. Пошто Херцеговина беше саставни део Босне у политич. смислу, за то су многи власгели њени могли бпти пореклом Бошњаци, који су са собом доводпли у пратњи чењад из старе иостојбине, Поредећи дубровачке и босанско-јекавачке лисгине, Решетар није могао наћи разлике у замени 4, осим у ортограФСком погледу. јер у босанско-јекавачким листинама старо и веома ретко бпва 4-ом замењено. Даље Решетар огледа, да с помоћу босанско-херцеговачких листпна будући да оне не могу послужити за ближу одредбу, докле се геограФски иростирао изговор јекавскп в , — покаже Фисиолошко-историске иогодбе за постанак овога говора. Фонетички-Фисполошли ie је могло носгати само из затворенога е. не из i, као шго сведочи преглас е у ie у сродним језицима: руском чешком. u у несловенским: Француском u талиЈанском. У данашњој јекавској области све се до ноловине Х1\' века иисало е, иа и изговарал.; а одмах за тим се стадоше сретати иоред јекавских и икавски облици. Доиуштајући да је некада икавски говор дал>е на нсток захватао, и ако то није доказано, ништа нас не овлашћу.је да ироширимо иреко целе говорне области ироцес, који ie могло или био Bepoieran у иеким крајевима њенпм. За то закњучује Решегар да су знагни делови Босне u Херцеговине колонистима, што с југа надираху за све време гурскога госиодства, „нојекав.њени*; али и да сама историја извођење ie из е потв1)ђује, као шго га онравдава и гласовна Фисиологија. 1’ешетар даље на основи грађе дубровачких ластина још боље утврђује Јагићево објашњењс да је ли у сриским сноменицима не чист утицај црквепословенске традиције, како узимаше Миклошић, већ основано иисање у изговору срн. Језика. У XIII и XIV в. иише се ли u л. али још u ели, оли\ делгове, келинемо, Уае.гкш.енн'^, Воликаси, сведочансгво, како је тешко нисар-роман Give dc Panacsauo могао ‘означпти со-