Delo

295 KPUTIIKA II БИБЛПОГРФИЈА нант л (1)- — Руско ипше лв u л, алп прпмери с у (8) н о сведоче, да се BeL одређпвала прпрода заменн сонангнога л. Никша Звпјездић има некнх пет начппа за глас пз л постао: лi> (л, к.г) .г$, So, о, S. Колебање је трајало прплично дуго, док се не' развп глас одређене каквоће — у преко ирелазнога стуиња, којп су граФички означавали So понајбоље. Нисац је могао u у овом случају указаги на гласовне-ФИсиолошке ногодбе овога прелаза. — У Дубровнпку је крај XV био п крај иоменутом колебању. — Како јекавске тако и икавске листине XIV в. већ мссто старога \,л имају S и нрелазни ступањ Su’ (уо i, србпјанске још понајнре од свих. Нсто су тако кубурили дубров. нпсари upu писању сонантнога г: у ХШ. в. ерb: дер\,жали, твер\ ди п Серблиш., ла и ћрБ: кћрБсгв; тако у XIV в. сви иисари, а у другој половини XV в. један ппсар писаше ар: сарца, иарвога. Сво је познато u другим срп. листинама, али не п ар: биће оно ар постало под утицајем латинске граФике. Овамо не спада ар у угарски место SipbCKU. У српској се области ж редовно замењује с е, само (некп?) чакавски говори после y, ж, ј, у старије доба нарочито, имају а. Дубров. листпне имају за ж: ја у \љти, арипли, заасмо, ар^ас.чо, ређе, али u уети ариета, ари\елb. У босанско-икавским лпстинама уари-јати се находи ja као год и у Јекавским, док листине у Србији и Зети nucaue пмају е: ари\еше, е.чbiue. Ова замена ж с ја (а) зове се „чакавизмом“ пошто је нарочито честа у чакавским диалектнма: алп Решетар лучи ову нојаву, пошго се она јавља у другим језицима словенскпм. Особина је дуб])Ов. дистина оно замењпвање о с в у именпма Матевб (Матво), ПавкХ (Паоко), Гавже (Гаоже) — можда граФпчка погрешка. јер се о u в лако у курспвној ћтшлици погрешно ппсало. — Да ли је оно секундарни појав преласка в у о у ово (u’bo), ото или ће се то на други начин објаснпти. тешко је одлучити, а писац прво као позитивно узпма. — Примери ј пзмеђу и и вокала за њпм верно указују на изговор, кад се развија паразитно ђ као шго начини писања н-и-нb ( = ни uHb) 6-u-xb ( = би uxb) с-и-хв (-си uxb) сведоче о сажимању у у говору два вокала у речима, што чине један говорни (ироклитички) такт. Од ових случаја одваја Решетар неке скраћенице u nucap. грешке: ко-и-ои ( = који јој), каде-х^. — Не ће бити сажимање ceu.4b место свои.ч^ ни мои место мојој, већ писар. ногрешка , дакле не дисимилација слогова — познати Фонетичкп нојав. — Даље дубров. лпсгине реФлектују говорнн језик изоставд.ањем е из ре носталога из же ротацпзовањем ж: нери, m»i|io/>l; али ћ у год^ћ осгаје, сведочанство да то није било исто е као у же, за тим изостав.вањем о у: докле, док.ги иоред док\л).ге. Према дубров. се листинама не може нишга одређено говорити о акценту, који ни у србијан. листинама није бележен, изузев неколике веће којс се служе за бележењс цркв. начнном. Псто се гако мало може рећп о дужпни, а пма и самогласника п сугласника удвајанпх: ирвн за