Delo

296 Д Е Л 0 означај дужине, други за означај краткости иретходнога самогласнпка. Оамо је а чешке удвојено: заа^вХдаа, стваари и где je кратко: оикинаа. ирихлатељh : од сугласника најчешће к: истинна, rShhu’: у писара Нпкше и л: 1внлбка, Нллена, алли, u то цигло иравилно Они првп случаји удвајања (а u н) као да су реФлекс цркв граФике. Србијанске листине знају за удвајање, само шго чешће уцвајају н, о у. кто лиа, о\хвХ>меи литока, лкоХди. f) и £ су најкарактерпстичнија обележја српских дпјалеката према осталим словенским језнцима. Ови се сугласници (сугласничкп дифтонзп ирема гласов. Фисиологији, впдц L. Masing-ову студпју o тим гдасовпма) билп од ХП—XV в. мекши но што су данас као што сведоче лпстине и спомеиици, а u данашњи чакавскп изговор. Ово је само прпмер за то како су сугласници у срп. све више тврђп бивалп — Дубров. листине имају ђ: мегах\>, такогв сУдУ (1. л. јед. praes.), граданима: иоред овога и ј: Шрашелк, \i)paua, и i7fopuo, Гхоргевика. Многе листине с ј преписи су босанских, то треба напоменути. Како је £ u £ у глаголу ити u његовим облицима све више иродирало, леио нам сведочанство дају дубров. листине: аоид$, наидв, аоити. — Пкавске и мешовиге листпне босанске имају ј за друге ђ, неке јекавске блиске дубровачким ђ u ј: I< )pKOMh, госаога, слажући се и у ити са дубров. листннама. Зетске само ђ, глаголу ити ФОрме с £ и ђ, србијанске пак листине обично £, алп госиоја, а од глагола ити сложенице поред, £ и f) још с т п д. — Гласовни спојеви стј, здј, дали су š’t’ u žd’, који су у југоисточ. срп. говорима отврднули у шт и о/сд,. у северозападннм прешли у ги£, жј (i:j) или жђ Дубров.. с]>бијанске, зетске u всћина босанских листина пмају шг н жд, део последњих и глагољашке š‘ć u ž'; (иисано ip као и код оних). 11Ј>етваЈ)ање је сугласника л у о на Kjiaj'y слога најважнија иојава из групе р—сугласника^ у дубров. листинама се не јавља пре XV в,: весеu>. u3uw, нар$чи\\\ Старији дубров. секретари иишу лв, Никша и о (w : дакк\ дикк' и аол\,, дили, у чем се види колебање п доцније, што ће бити донекле н утицај нисања ранијег и оцблесак самог говора. У босанским сиоменицима нретвара се ол на крају слога у о још нред крај XIV в., али ређе у прошаст. глаг. прпд — Старослов. ei, и внз у штокавским говоЈшма је у-уз: у дубЈ>ов- листинама ei>з гласи у глаголу втзлти: вазети иначе Хзети, Никша пак у неваздрм/симо НЈ)ема цркв. словен. срн. изговору, честом и у другим споменицима (босан. ваУкУнв. Гласовни сиој с« нисао се у далмаг. спомсницнма сф\ сфХ,тнак\, ( = свћт\,нак\,): ф> има у 'бфати, у Руска нак уавати п 'бфано: хв остаЈе, доцннје сс пнше ф- Пначе ф у туђим речима, а често у а претворепо: Пеличевика логоаети. ) cjni. оићеслов. појава претварања гЈ)лених (велаЈ)них) нрсд и и 'ћ нрошири се због слевања и н Ti и изван свога стаЈшјег онсега: нпр. тр\,зми нз crajie Формс гphiu контампноване са облицима на —ми, тако л$ц\,ми. Још јс силније 1ЈЈ>омењена придевиа ИЈ)Омсна, ирешавши у заменичку, те erajm Фонетички завЈ>шеци: им.кк, ш/аљ, ими, uuxh бише за-