Delo

KPUTHKA U БИБЛП0ГРФ11ЈА 297 мењенп c — 'b.vi,, — 'fea*!,, — ’h.uu, пли c — j/.vt, итд. Основу за прелаз имаше и сама нридев. деклинација: г/>ад!,(с)ц», дУоровкуц«, рашцкхi>, а после и нов облнк контаминације, где је остао тврд сугласник иред прономиналним завршетком. С дубров. се листпнама нотпуно подударају босанске, нодЈеднако нмајући облпке с гутуралом и спбилангом: док зетске н србпјанске имају сибиланте: добр\,сц\иеми, зетигџими, велиц^ми, друз-\,м\,. Сибплант с краја нренозиције једначи се у писању са сугл. што пде : ш nuMb, ш Hieioe'b.vi,, и ако често остаје ; с\,ш ними нгд. нредставља конгаминацију ппсане и говоренс ФОрме ; још пма бежнегова, и иж ннх\, Дгкље има да се с и}>ед к иретворп у ц цкн^ти (из квс«'ћггг); иокажу\{-м\, контаминација основа (ио)каз — са (ио)каж — у (по)каж-ем. Остаје ч пред р: Чр\>не: у Руска н ц: црвл\ени, доцнпје Руско и Маринко само цр: Цр^вик\, н ЦЈЊвенога. СрбиЈанске место vp још раније имају ц: цр\>нога ; пред т остаје y : утУш, иочтенои, настав. — yku. Само је v yi,to врло рано што. Често же ирелази у ре : море, нере. Треба узети да ie био глас џ мес го y и ж пред 6 \\ у туђицама, и ако се то непосредно из пнсања не впди : cpbAbso^, сведочбом^ и сеидожба, сведожбу, где је почстак аФекциш гласа прсд б у правцу к џ ; још ће ире бптн да ж не значн чист глас свога квалигета, јер п туђе ge ц gi, дапас џе и џи изговарано, у старосрн. листинама пишу са ж : 7Kanh, Жоре, или са y : Y««b>ek3S (Genovese), yopbo/cu. — Појава у срп. честа, асимилацпја сугласника ирвога према другом. кад пспадне вокал, находп се п у лнстинама означена : згоди, зде, тадЂбе, слатки, ириачикв ; п међу речима што ступају у један говорнн такг нод утицајем акцента : г 6oiy, пр^т кога, hcl TSpaKb, иот иечатк). — Пма у срп. да еугласници чине сиојеве с ј секундарно иосталим нли из је место rh јекавскцх диалеката; док прнмарно ј мења претходни сугласнпк ; изузетак:' аоглавл\е u т. д. ОртограФија не треба да нас вара да није извршена асимилација iaсннх н муклих сугласника; ако нису u написанн ; пошто су они долазили у додир. чим је нестало полувокала; на нр. тс—дс према Вуковом правонису неиро.мењено и код Руска остаје, Ннкша иак иише стц: госаотцтва : девет цат\,, «ег цат\>. Пспред ц и ч избацују се t и tl : м\,р\,ца : (мртв\>ц^): cpbu,e.4\,; испред ш ретко: \\'чтетите. дошад^че аошаче. свима се лпстинама i: исир. л нзбацује: иостале\>, аралпше: босан. исира.п<>, зет. иостал'\>ни, србиј. Прибисол, н с в : Владисав\>ла, наирав.ш. — к у hbfiu, KbRepe остаје, Руско и куере и хки, гк -хк : лахка ; л нспада у благосов\>, благосовииге, уовркк : а пише се СКН : гигоскна. Лсиадање бива н код речп у један такт акцептом обухваћених : бе(з\>)з\,.г\>, и(з)Стона, 0)(д)т1'злх\,. — Мстагеса честа у оксб eceia — од најстарпјпх времсна : ceoei, instr sing. f. свако, ceu : ређе у босанск. сноменпцпма : зет. н србпј. имају по нравилу ec. — > дубров. диалекгу n (плн иред лаб. m) се умеће пред сугласннцима : сиензХ. Што се тнче — j у замен. облицима, Даничић га је пропратпо, а дуб]>. лпстпне нпсу од осталнх одвоЈене : и прнлозн с -ј : такои, т$и u'ндеи. — Иснада в у кралество ; на крају т у iec п т. д.