Delo

298 Д Е Л О Лзговор гласова у дубров. диалекту може се одређивати н по латин. и талпј нисаним листинама у Дубровнику, јер се у њима иста имена лица и места спомињу, која у срн листинама ; само на жалост издање није критичко (Љубићеве Listine u Monum. ragusina у Мопиш. spect, his. Slav. meriđ.). Нарочито je овај извор за одредбу изговора знатан, по што су пх писали Талијанци слободнн од утицаја црквено-слов. јез. при предавању сри. речн: писаху их, како су говорене. Секундарно а до ночетка XY. в. се иише е, ређе i: setnichus, stanecum, s t а n icum. Senco, Crestez, ређе a: Grubaz, starac; PetraznBor a z a још из прве ноловине XIV в. — у складу са српским листинама: крајем XIV у ноч. XV в. нређе мутно еа у а. — Старослов. ћ је у овим листинама е: Grubessa, S t е р а n, R а d е n, С u е t а. V g 1 е s s а, Р r е v о r: у XIV п јекавски облик : Stiepe, Biele, Bieloeuich, Lies (Лћињ) ; }»еђе икавски : Т r i b i g n а, S t i p e, R a d i n, T i s s a (Тћша ?). Нкавске Форме изузеци у складу са ресултатом према срн. листинама добивенимЈош прве четврти XIV в. има јекавских облика у лат. п тал. нисаннм листннама, док се јекавске у срп. листинама ирви пут јављају у Руска (1392.—1430.). Бнће то за то, што је Руско траднционално e=t. писао. док у иарод. говору већ е беше постало ie. Тако се, дакле, може рећи према лат. и тал. сведоџбама. да се ie већ говорило у иочетку XIV в. — До краја XIV в. као ћир. листнне имају и лат. и талиј. 1 као el ol писано : V о 1 с а s s i u s, V o 1 c h ; од краја XIV в. u у XV има о и и : Vu с h, V u о с h, Vochotićh, V о с h а z. — Латин. талиј. листине за ђ V Ђурађ имају: Ј u r е и G i u r е, н G u r a g н Mergenoich у босан. оригипалу: Mpheuoeufi^). Имајући ua уму, шга је Даничић у „Псторији облпка“ изнео u о облицнма дубровачког диалекта, Решетару је било овде стало да нстакне случајне особине дубров. диалекга у облицима. Пз ноређења се пак са сувременим језиковннм стањсм вндн, да има мало разлика, као пгго их је мало наћи између дубр. листина н босанскохерцеговачких : тако на ир. меке о — основе пмају — ом, не само нослер, ц, з ; с иоKpuea4WMh. нема i — основа нзједначених с о—основама мушк. и ср. р. Трсба споменути генптнве с—х: имв ввсежв лшдеав, W4 ввсегсв лгодегсв краинанехв, ввсћгсв сВдгшгсБ, које Даничић узнма за локале, у ствари је утицала заменичка деклинација на именичку. У лнстннама нпје наћи нод утицајем меких основа постале новотворпне заменпчких основа, т—, он —. он—, крје што доцније све већма чешће бнвају, те данас самоега бива употребл.авано (тега, тему). Находп се пак у диалсктнма незаступљевп скраћен датив пз —o.hS,—е.кУ : као —е.ив, —о.кв : ввселњ, ваuicMh. Нађе сс п инструм. мн. са датив. мном. изједначен само у дубр. лпстннама : колшу&кв повлакњ.кћ.кв. — Дубров. лнстнне имају пуне броjene на —лесете: н&даналесете: два на десете, друте листине са синкопом: — лесте : два на десте, два на деста. — Пз коњугацнје вредп спомена дубровачко : sauoehih, впгв, ачокв. — Основе —е, —ете (л. —жге) у осталпм дналектпма предазе међу основе на —о, у дубр. листинама н