Delo

318 Д Е Л 0 У своме класичном делу „Traite des fouctions elliptiques* Halpkeu ce за деФиницију елиптичких Функција и разних количина, које су с овима у везп често пута служио геометријским конструкцијама. Т. Барићак у овоме своме раду објашњује п допуњује неколике Halpken-ове ре зултате, а на име оне којп се тичу аргумената н модула елиптичких Функција. Наводпмо да су од г. Варићака изишли u до сад и ови радовп : 1° Reinarque sur la valeur ii (штампано у Xow. Ann. de Matk B. serie t. XIV 1895. 2° Prilog teoriji Descartes-ова lista (НГгамиано у Radu jugoslavenske Akademie znanosti, knjiga СТХ 1891.). Зи Jmaginarni sferni trokuti (Штамп У Radu jugosl. akad. knj. СХУП 1894. г.)* 4° Prilog teoriji eliptićnik funkcija (Штамп. у Radu jugoslaven. Akadknj. СХУП 1891.). A. Б. M i n u t e s (Г 0 r i e n t, propos des Cours et Pa\ sages (Avec nn portrait de S. A. R. le Prince (le Bulgarie et un portrait de S A R Madame la Princesse), par Alex an'dre H e p p Paris E. Dentu ćditeur Јуна месеца 1894. год. нпсац ове књпге, као и многе друге журналпсте евронске, кренуо је нут Истока. У Србији долазак краља Милана и суснендовање Устава, у Бугарској пад Стамбуловљев — то су бнли крупни догађајп, којн су изазвали п париски лист Gaulois да иошаље г. Хеиа у Балканске земље. II путне белешке г. Хепа. штампане најпре у ступцима Ganloi-a, сакупљене загим у овој књизи. носе у колико се Србпје и Бугарске тпчу нресудии политички карактер. Да искажемо одмах нашу мисао без околишења п без Фраза. Г. Хеп није дошао ни у Србију ни у Бугарску да сам истражује. да нроучи нрироду н каракгер догађаја који су се у њима јавили, да се потруди разумети, предвидети последИце које они собом носе. Он је, радовн који су нспали нз његова пера то сведоче несумњиво нросто на нросто поручен. Н тиме се једино даје обЈаснити, шго се на листовима једне и исте књиге у исто време н правда догађај: којн је у Србији лишио пород слободе и уставних права, u глориФикује као велико историјско дело отпуштање Стамбуловљево, које је у Бугарској бнло сигнал враћања народу раннје одузегих му слобода и уставних нрава. Јсдна разлика стоји у овој књизи ипак између Србије и Бугарске нзмеђу земље у којој се сусиендује и земље у којој се обнавља уставии поредак. II ако се листови њезини баве подједнако приликама и једне и лругс земл.е, на челу је њезином ипак само слика кнеза бугар-