Delo

321 В Е Д Е III К Е Францускога језика, писац је рад да да своју збирку у штамиу, ако се јави довољан број претплатника, да се књига може штампати. Књига би изнеда до 20 штампаних табака, а стајала би три динара. Метврт« јакп« предавање Професорекога Друштва. — Ilpo^ecop богословије, Стеван М Вееелиновић држао је 15. октоОра у дворннци Велике Школе јавно предаван.е у корист благајнице Про<х>есорскога Друштва. Тему за свој гсвор изабрао је врло занимљиву, изнесавши у јасним цртама „вагаитање у језуитским колешјамаи. Предавач долази до закл.учка, дајезуитизам, место васпитања, пружа дресуру и н.ом спрема чланове свога реда за борбу са свнма силама овога света. Та борба не тежи идеалпма истмие, права, општега добра, већ само ин тересу папства, које и није, по себи, ништа друго, до чист језуитизам. иредавање ово штампао је у ,Учител.уи, одакле је оштамнано у иосебну књижнцу од 27 странз, па се продаје у корист Нро*есорскога Друштва. Ко хоће да се упозна са језуитизмом u њиховим васпитавањем, треба да прочита ову интересну књижицу, којој је цена врло малена — 20 пара динарских. Зелени Вајати. — II друга свеска овога низа приповедака Јанка М. Веселиновића изишла је; у њој је прииоветка „Богатгг сиротаниа, Стаје пола динара. Са пннодел.скога конгреса. — Љубомир Којнћ, мо наређењу министра народне привреде и на захтев пољопривреднога друштва, поднео је Извештај са винодељског конгреса Јрмсаног од 1. до 5. ууна 1893. године у Монае.гију (јужна Франи,уска), који је недавно дат и јавности у књнжици истакнутога натииса. Има 72 стране велике осмине. Наееље. — У нрошлој свесци јавили смо, да се штампа Милићевића Насеље, збирка причица, путних бележака и других краћих састава. Она је сад готова, има 130 страна, а овога је садржаја: 1. Отаџбина, причица, 2. Tpu крвава дана, 3. Две слике, 4. „Бог да црости ноиа Милосавац! 5. Капетан Жика, основалац Делиграда, 6. Бранко Радичевић у Штубику, 7. Ко се чега боји, 8. Цетињска улица некад п сад (1856—1892), 9. Кочијаш Ђура, белешчица с пута, 10. Иосинак по народној причи, 11. Сано да не грми..., 12. Какав су народ Срби у Старој Ср^ији и 13. Срби u Бугари. — Стајс динар. Мајка у нашој народној пјесми. — Из сарајевске „11аде“ ошталпана је у посебиу књигу Мајка у нашој народној ајесми, rpal,a за народну педагогију, што је нрибрао Јосии Милаковић. Има седам одел.ака : I Штовање мајке у свих народа. II Мајчин узгојни рад у опће. III Спомнњање мауке у разним приликама у народној пјесми. IV Љубав мајчина. V Мајка узгцјател>цца. VI Ријетке мајке и УП Закњучно разматрање. Радничпа бнблиотека. — Као друга књижица ове библиотеке, коју иадаје уредништво ,Социал-демократа“, изншаојеиревод с Францускога Земаљски рај. Књижица ова продаје се у корист радничкога Фонда, а има 31 страну осмине. Стаје 20 нара динарских. Нсторнја српске цркве. — Добили смо ua п]шка.з другу књигу Историје сриске цркве од епископа Никанора Ружнчића, која је недавно угледала света у Београду. У овој књизи писац нам разлаже, нрема свом умењу, историју сриске цркве од Св. Саве иа до проглаве српске иатријаршнје у једанаест глава. У првој је глави говор о претходним радовима и спреми за установу светосавско-жичке архиепископије, другој је натпис: Установл>ење автокеФалне архиепископнје у Жичи и даља радња Св. Саве као црвога архпепископа жичког; трећој: Стање српске цркве у жичко-пећској архиеписконији после абдикације С'в. Саве с архиепископскога престола па до краља Милут.ша (1233.—1282.)-, четврта опет говори о времену од 1282. до 1346.; у петој третира историјски живот u развитак српске цркве у српско-охридској архиепискон. српско-мачванској митрополији и усрпском приморју; у шес-тој је кратак иреглед цркава све три вере у Боени; у седмој је говор о црквеним установама и српским светињама, а у осмој о светитељима. Девету је одредио црквеној јерархији и јуриздикцији; десету: ме1,усобним одношајима цркве u државе; а последњу посветио религиозно-моралном и народном образовању у другом овом иериоду. — 0 овом раду стручна критика изрећи ће већ свој суд. Mu можемо овом приликом толико ка* затн, да је писац врло мало иозиат са литерату])ом предмета, о ком иише; то се види у сваком ретку, а нарочито се то опажа у делу, који говорн о писцима другога периода. — Књига ова има на 8-ни, стр. 641 и 1 лист, а стаје три динара. Нов роман. — Књнжевност од 10 нара динарскнх у носледње доба броји још једно ново дело. Историјски роман Ернеста Медзабота Језуит у нреводу Марцијала излази у свешчицама. Биће до 20 свошчица, а стаје, како рекосмо, свешчица 10 пара динарских. ' „Мале Новине“ препоручују. Исторпја српскога народа. — Од треl.era поправљеног нздања Историје cpacuoia народа за средње школе у Краљевини Србији од Љ. Ковачевића и Љ. Јовановића изишао је ирвп део арве књиге за Ш разред. Ono 64 стране стаје 60 пара динарских. Ђуркопићеве ћерке. — Под овим натнисом а у издању књижарнице Браће М Ноиовнћа у Н. Саду, изишла је у српском