Delo

3*23 Г. Е Л Е Ш К Е М. Д. ДукиКа „Просто хармониско кретан»е“ (г„Наставники на октобар ове године стр. 485.—490.) и Свет. ВидаковиКа „Лекцнје из Физике о вибрационом кретању“ (у „Извештају београдске реалке-* стр. 7.—53.) нису оригинални, веК преведени. Нрвом је извор америчко дсло „Elementary text-liook of рћуpics, by l’rof. W. A. Anthony aml Prof. C. F. Brackett, flfth edition, New-York 1888; a други Dr. P. Reis-a Elemente der Physik, heteorologie und math. Geographie. Firfte vermehrte Auflage Leipzig 1892. Саопштавајући ово, не можемо а да не пожелимо да се овакс појаве — штампање превода као оригинал више нс десе бар ме1>у про<ресорима, јер су свакако за осуду. Мајски цвјетови. — Иод овим натнисои изишла јс латиницом збирка иесама Славољуба МагдиКа. Стзје 30 новчиКа. Иаграђена драма. — На расписану награду од 500 Форнната хрватском народномс позорншту у Загребу стигло је четрнаест драма. Према реФерату МилетиКа, АндриКа, д-ра Ф. МарковиКа, Ђалскога (Љ. БабиКа) и д-ра М. Шренла, досуђена је награда драми ^Еквиноциј*, коју је написао Иво кнез ВојновиК, узевши за њу прсдмет из домаКега жнвота тужних и запуштених пристаништа дубровачких. —18. октс)б])а н представљала се у загребачком позоришту. Садржај ове драме, у којој се слави материнл л.убав, овај је: Капетанска кКи Јелс загледа се у НикаМариновиКа, који је пред заручењсм оотавља обешчашКену u бежи у Америку. Јеле роди. сина Ивана, и погрКена побеже од куКе, Мучи се н злопати да исхрани сина, па се у једном месташцу настани- л.уди је прнмише са доброте њене. Кад син норасте, поста ноштеним и вреним учитељем на шкверу. Ту заволи Иван Аницу, к1»ер кап. Франа ДражиКа Старац не воли те љубави, ако Аница радо има Ивана. Носао донссе Ника МариновиКа, те занроси Аницу у Ф рана. Фран је нриволи. Ту се сусреКу отац и син. Син носи белег очев на себи — плаху крв. Супарници се састају, али један другога не познаје, но старица Једе позна свога заводника. Ту је крај нрвога чина. — Аница очајава, не може да се утеши, што је отан даје богатуну Нику, који се ноказујс страшним материјалистом; он све схваћа с црактичне стране, на и онда страшним цинизмом пита.Јеле, ко је отац њену сину, кад је ова дошла да га потражи, не би ли је узео за жену, а сина узаконио. Тиме се и последња веза крши између њих двоје. Диже се еквиноциј. Очајна .Теле оде уз обалу. Еквиноциј бесни, море се бала, громови ударају. На тамном небу гоне се облаци, муње се укрштају, па од часа на час расветљују страшви нризор. Грозна ноК. На једном се укаже Никин брод „Слобода14. Јеле ломи руке, мрнарп престрашени, што су дотле за каменом стеном заклоњени били, нзлазе. Грозан је призор. То је посве сригинално уметнутн interme/.zo. — У треКем чину је носело код Јеле. Еквиноциј бесни једнако. Људи се разилаае, кад се вратн Јелс. Hal,e се на само са сином. Од ње Иван дознаје, да ће Аница за Нику, те страшно омрзну свога супарника. У тај час зову Иву да веже „Слободу44 јер је вихор однсти. И сам Ника долази да га моли. Ива пристпје нод пог< дбом да и Иика с њим по1,е на куверту. Јеле, опазившисилан гнев Ивин, насдуКује намеру његову те га заставл.а, алн кнд не мога, она му при’_ зна, да је Ника његов огац. То је кулмина ција читавога чина. Нван очајава, сцена ј' да потресе, он нема ни речце за своју мае тер. II ако му се она исповеди и огледа даонравда, он иде бевоироштаја. КуКа се тресе из темел,а. НесреКна мати стоји крај прозора иа из гласа виче но имену сина, док је снага не изда, те паде онесвешКена. Hal,e је слеиац Блахо, те обоје моле нред слнком богородице, те звезде морске, за душу Ипанову. Пван се враКа, чу молитву материну, па јој нрашта. Он је спасао брод МартиновиКа. Ту је крај треКега чина. — Разведрило се. Осмога дана после св. Николе држи се „божји суд“. Неки младиКи хоКе у Аме рику. И Пво хтедет те затражи од Нике две карте. Нико унознаје свога сина — али се прашта зловољан. Иво се опрости с Аеицом na се укрца, а пре одласкададе матери карту за Амернку. Она на молбу даде Аници, е ова ноб еже за Пваном. Ника дозна за то на пође телеграФу. да јави да Иву на нрвој тстаници задрж•>. Јеле то разјари. Нред гробаревом куКом лежн мотика, она је подижс и расцепи главу Никину. „Божји суд“ досуди јој да узме просјачки штап на да uol,e на гроб Спаситељев у свсту земљу. Тнм се свршује ова драма, коју „Вијенац", u ако јој чини неке замерке, ставља ме!,у прве наше драме. — У овогодишњем колу књига „Матице хрватске“ штампа а је ова драма. Развој у.љуђенога зкивота. — Нодовим натписом изишло је латиницом делце Ј. G. Courcelle-Seneuil-a „Conduite de la vie civilisee*, које je превео Милан КрешиК. Стаје 20 новчиКа. Милованке. — Др. Фрањо МарковиК и Ппан МнлчетиК у договору с удовицом нок. хрватскога песника Вјекослава .ВежиКа намерни су издати нокојникову Милованку у сврху подизања сиоиеннка на гробу песника „Сигетскога јунака“. „Матица Хрватска дала је за издање 300 Фор., али како је то мало, издавачи су издали прогл-лс за претпдату. „Милованка“ изпеКе око 13 штампаних табака с цесниковом сликом, биогра*ијом и оценом рада му. У тврду повеау стаје за нријавл.ене 70 новчиКа „Милованка“ има девет одељака: I Старац Милован, II Од Дубровника са видика, 111 Св. Сава и Косовски мученици. IV Нз равних Котара. V Разronop угодни нреко Велебита. VI Ускрсење. VII На Сави. VIII Преко Дрине и IX На