Delo

Д Е Л 0 324 ЛовКену. Из прегледа се овога веК види, да је ВежиК овим радом пошао стЈпама КачиКа, те слави све јунаке, који се појавише овога века у наш(‘м народу на перу u на мачу. У последњој песми IX одељка песнпк се моли Богу, да се сложи народ српски u хрватски, кад им је један исти језик. Из бутарске литературе. — А. Авгеклион (Г. Никодаев) штампао је Три дружки елегически актв — књигу од 107 стр. „Бгл гарски пр^гледви приказује првенче овога инсца, који је толико дрзак да веК обећава да Ке до јануара издати још две кљиге песама са по десет табака и по 4 - 5000 стихова! Састав омај нема никаке литерарне вредности ни по садржају ни по облику. У стиховима нема ни ритма ни риме, а ни смисла. Толстога „Госаодар и слугаи изишао је на бугарском у три превода: у засебној књижици у Нловдиву, као фс.ђтон у „Прогреcyu u у „Пскриа. Сва три превода Матов је прегледао и ниједним није задовољан. Онај у „Ирогресуи је најбољи, али и он пати сд преводиочева незнања матерњега језика, те му превод кипти русизмима. Она друга два не показују ни да преводиоци довољно познају руски језик са кога хоКе да преведу ову, за превођење доста тешку, причу. У Нловдиву штамиао је Антон Безеншек Немачку сингаксу за Бухаре Ц^ћновЂ, реФ ришуКи о њој у ,,Пр*Кгледуа ввли: „нее твхрд!) много за пр1поручванвец. Нова збирка наро,\н\1х иесама. — Уредпиштво добило је Д[>угу књижицу: Сборника отб бглгарски народни умотворе;пл%<, који издаје А. П. Стоиловб. У овој другој kilhжици његова зборника јесу „ntcnu изт» uoлитическил животђ“ и то на броју 15 са три места: отђ Горпо-Дшумаиско, Малешевско и Мариовско Три су песме о Марку КраљеBnliy : Марко КралевичЂ и дКте Дукатинче, Ма]»ко Кр. избавлл три синджира рибве п Марко КралевичЂ и самоЛла. Сано две песме у овпј збирцн имају више од ст тине стихова; то су CaeaKitH'h ToAop’h и цар\, СулиманЂи Год 111 стихова; овој песми одговара Вукова „Смрт војводе Иријездеа, која има 112) и Ннкула и братЂ му СтеФлнЂ од 156 стихова; остале су све исн д 100 стихова. — Стаје ова књижица од 31 стр. 30 пара дин. I уска књнженност. — 0 руској читалачкој иублици. — Врло интересна брошира огкмм о Јхусскон читањхцеп аублик^ од Н. А. Рубакина угледала је недавно света У Петрограду. Иисац овдс Бактима и цифрама до врло жалосних ресултата но руску читалачку нублику и ио руеку књижсвност. Поделивши читалачку публику на двоје на привилеговаву класу (чиновничко-трговачку) и на народну — износи измс};у остал°г, да на евакога човека из привилегованих класа долази го .ишње еамо З1 * * * У/, до пет примграка књнга илн мање од два дела на хиљаду л»уди ! II број журнала, као п број иримерака, у колико се они растурају, је мален према оста.1им државама. У Русији у сразмерици, има око 900 журнала u листова дакле 7 пута мање но у Немачкој, 5 пута мање но у Франц\ској, а четири пута мање но у Енглеској. Ако се узме према броју становништва слика је још бле!;а. Док на један милион становника долази у Швајцарској 230, у Белгији 153, у Немачкој 129, у Француској 114, у Норвешкој 89, у Енглеској 88, Шпанији 68, Италији 51, Аустрији 43, Грчкој 36, Србији 26. дотле у Русији долази само девет. — Руска је критика примила ову броширицу врло иредусретљиво. Стаје рубљу и по. Французи о Бугарима. — Од непозната писца изишла је ту скоро у Паризу, трошком Plon-a књижара, „La Bulgarie au lendemaind’ uue rise.%Y скоро ћемоироговорити у нашем листу, како о овој књижици, тако још о неколикима, које изидоше у посл дње време на Француском језику о нашој браћи Бугарима. Нова литавска граматика. - Посл<*Шлајхерова Handbuch-a der litauischen Sprache није било згодне књиге, која би подесна билд за гемељно изучавање литавскога језика. Шлајхерова „Handbuch-aM у иродаји више нема; с тога је и радосно поздрављен у научном свету глас, да је познати др. Оскар Ви 1еман дао у штамну Haudbuch der litauischen Sprache, у ком Ке бити поред граматике, и текстова u речник. Изнеће око 16 штампаних табака. О Плинију — У задарском гимнасијском ирограму за школску 1894—5. годину штампанје на талијанском језику чланак Јосипа Берсе 0 моралнијем мпс-хима Нлинија м.гаfoia. Берса је и раније иисао о Плинију мла1>ем. Тако је штамнао у „Стражиловуи: за годину 1893.: „Службено дописивање Илинија мла^ег и Трајанаа и „Илинијево иисмо о Хришћанимаи, а за год. 1892: „Илцније мла\)Yi на љетниковцуа, „Плиније мла1;и као сенаторц, „Плиније мла1;и и Трајан.“ L’ Almanaeh de la Question Soc i a 1. — Овај алманах изишао je већ за 1896. годину у Иаризу нод уредништвом II. Аржиријадеса, а уз обилату сарадњу многобројних научника и књижевника. Шеста је година к ко излази, али је ове године свој садржином далеко одмакао од пре1;ашњих година. На нрвоме је месту уредников чланак о инАустријској каппталистичкој конг^ентраг^ији. Иариски носланик Бајан нревсо ј • Ласалов чланак Шга је то Устав f Ту је и драматичара Шарла Рајмона још нештампани му комад Монсењер% а ту је и леп чланак социологаЛетурноа О рату. Има на 80 радова Бебела, Енгелса, Жореса, Жила Геда, Лујзе Мишел, Алмана, Бареса, Дежана, роктора бриселскога университета