Delo

СРПСКН НАРОД 5' СКОПЉАНСКО.Ј ЕПАРХИЈИ *217 или да од сто Орби имају: 10*3 Бугари: 89*6; да у скоиском и иризрепском санџаку има Срба Срум-ми.игги у много мањем броју од Бугара; да искључиво у аљеваљском санџаку нема Бугара, него да су ст ХришКапи Србп —(Руммилет : да у ириштниском, ново-иазарском и аеКском санџаку немо ни мало Срба — (Рум-милета) него да су сви ХртиЖани — Словени Бугари. Она, у даљем свом извођењу каже: да је прежевска област бугарска. и ако од деведесет и неколико села што се у њој налазе, нема ни једног не села, него ни једне школе, ни једне цркве, ни једнога учитеља, нн једног свештеннка, ни једне куће, ни једне душе бугарске; ова статистика каже да у Милутиновој Приштннн, у Војпновића Вучитрну, у Рељиноме Пазару, у Сјеници војводе Стевана, у Душанову Призрену нема ни једног Србина, него да су сви Словени Бугарп; она каже да су: Грачаница бугарска, Дечани бугарски. Марков манастир бугарски, Прохор Пчињски бугарскп, Пећска пагријаршиска црква бугарска, да су наследницн старог Звечана и чувари његових развалина Вугарп, да су онп јунацн из Доњег Колашина Бугари, и да Ситница и Ибар испирају бугарску земљу.1) И је ли онда, после оваког сматрања, чудан узвик једног чнновника у Скопљу у одељењу за нуфуз (на напомену да бп Ираде о Реформама ваљало превестп и на српски језпк : „има пет стотнна година овде Срба нема, од куда их садаУ" Али, иосле оваког појнмања, може лп изгледатн чудно оппрање неколиких адвоката у вилајету да у арзовале . које су изасланицима писали, ставе реч: сриски нлп сраски нуфуз. 1) У тренутку кад сам ове врсте испраКао у штампу, добно сам књнгу Васнња К’нчева иод натинсом „Градт. Сконле, б|.л1;нски аа нсговото настожце и минило.“ На њеним нрвим странама наишао сам на гомнлу нетачностн, између којнх су многе зазорне за овог угледног Бугарина — шовинисту, којн има претензија н на научност н који треба добро да познаје посао кога се латпо (француски внце консулат у Нриштини, којп н данас онамо постоји још од 181*2 године (!); Скоаскн вилајет и т. д. и т. д) Њнма сам се могао еамо насмејати. Али сам се каменио од чуда, кад сам на странн 44-ој ове књиге нашао да је чак н ова турска статистика неверно нреведена у корпет Бугарства, а на штету Срнства. Овака бестпдност свакако може донетп више корнетп ндеја, иротиву којеје наиерена, него ли оној којој елужн.