Delo

Д Е .1 0 21* Ова статистика је гакође још један докав внше , уз толико другнх, колико је реч Србин Турцима немила. Поменуо сам напред, да је реч Рум постала у току година снноннм с речи 7/ж, али ппак и сами творци ове статистике морали су да стану испред питања: од куд на Косову п њему окрајним странама Грка, и онда су се послужили тиме, да све ово становништво назову бугарским, како га не зову чак нп сами Бугарц. И Турцн н Грцн и Бугари иодједнако су се старали, сваки на свој начнн, да српски народни покрет и на овом путу ц у што већој мери сузбију. Првима је то било лако: претња ц заповест ппсменим људима да не смеју писаги молбе п жалбе, а оне су требале бити на турском језику. Али је народ ипак свему одолео. Други, она шака што их има , помогли су се митрополитом Грко.м. Овај је чинпо иритисак на свештенике п учитеље, који су већ и по положају сво.ме моралн да буду народни вофи. 1Бих је гонио и јурио нз Скоп.на у приликама чак н уз помоћ и саме турске власти. погледу пак на Бугаре, они су се п у овој прилици служили онпм срествима нелојалним до невероватностн , којима се у опште служе у својој нескруиулозној борбн противу Срба О њима ће бптп по.лгена у даљим врстама. ()вај захтсчЈ народни да му се призна на}>одност , и ако овако и многобројно п једнодушно постављен, остао је незадовољен, али је остао и даље отворен. Он се стално подгрева другим манифестацијама његовог народног живота. Ну, и само постављање овог захтева нмало је огромног утицаја и на држање народно у другим пптањпма, која су се тнцала његове судбине, и која су се у брзо једна за другим појављивала. У вео.ма тесној вези с питањем о • прнзнању народности и као јгдна од најнепосреднијих последица његових, стоји одлучно ностављање питања: да се Сриству и словенској службп аоврата црква ('и. ('иаса у Скоиљу. (Пастави1.е сс> Р. ]5аИКАНСКИ.