Delo

1 ПЕСНИК II 11ев’о је гласом препуним миљау Песмом је сјајни иоказб лет; Нико ни главе освртб вије, Чежњу му није схватио свет. ()д туге он се заплакб тада: Песму је јада певао он: Нико му вапај разумо није, Ни чуо тешка прекора тон. II тад је гневно затресб лиром. Пз сваке речи био је гром : А људи, људи, чуде се само. Не знајућ’ бића очају том. И он је пао са срџбе тепгке, Хладни га давно иокрива гроб. Лл сад му славу проносе светом : Слави га богат, слави га роб. IIII гроб му сјајнп споменик краси А лик обвио лавора сплет О душе, душе, песниче јаднн, Опет те није разумб свет I