Delo

ТРЖНШТЕ ЉГД«'КНХ ТАПГПШЛ '1М капетана Озберна метуо коФере његове. Оба се другара пожурише под једним кишобраном у та кола, слуга се нопе на бок, исујући кишу и мокрога кочијаша, што је поред њега седео. — Срећа, те ћемо код цркве добитн боља кола — тако је завршио. II кола се кретоше ка Пикадалн. где се још Апсле Хаус и болница С Џорџ црвенеле: где су ноћу светлеле лампе са уљем; где се још не беше родио Ахило, нитн беше подпгнут свод Пимлико нити коњеко чудовш му на врху и изнад целе околине II гако се спустише до Бронтг извесне капеле поред Фалем-род-а. Ту је већ чекала четворка, а гако нсто н најмљен* денце. Од редовнпх беспосличара скупило их се врлг непрестано киша. — Којешга! — рече гБорђе. — .Га сам — Мој је господар хгео да буде *■ Седлеа, којн је ту б.го такође. II е* тећи Ђорђа сложпше се у томнн доручка, нн цвећа, нп г -осиаа орна прадба, кад нема — А, ево и тебр зећи у сусрет. кав је ово Д" ћеш ви* мат1’ .ак Јосиф Седле , дола.адоцнио иет мпнута. Их. ка.нгалу отночне кншна сезона. Али .ап једна не може проћн. Хајдмо амо. ,,ајан данас. Дебљи но икада дотле. Колирн су ачио, алице црвееије. Пз шаренога канута вприле ^уди од кошуље. Тада се још није знало за гласнране се хесенске чиз.ме на леппм му ногама тако љаштиле, какве ае, ирема којнма су сс господа брпјала у старннским сдикама: -орено зелени капуг био му је задевен рузмарпн са траком. Краће да речемо: Ђорђе је учинио одсудап корак. Ишао .је на венчање. Отуда му бледило н нервозност, непроспавана ноћ н она узбуђеност јутрошња. Слушао сам од л»уди који су кроз исту вагру пролазили: да је н њнма тако било. Другн нли трећи нут се човек свакојако већ свикне па то: алн, као што свп мрпзиају, ирви је пут страшно. Невеста је нмала на себи огртач од мрке свпле (како миједоцнпје прпчао канетан Добен), шешнр од сламе са ружичастом пантљнком: преко шешнра вео од шантпли чнпке. што јој је даровао брат Јосиф Седле. А н капетан Добен затражпо је донушгење да јој нодари златан сат н ланац, који овом гфилнком беше прикачпла. Од матере ј«* добида брош у днјамантнма, једину драгоценост, која је овој старпци остала. За време венчања седела је г-ђа Седлејева у столу п потоком сузе лила, а тешиле је она служавка, Иркиња, н г-ђа Клапова. газдарица њнхова стаиа. Сгарац Седле ннје хтео бнгн иа вепчању. Јоснф је заступао оца, он ће предати девојку, а капетан Добен бно је место кума и старога свага од Ђорђеве стране.