Delo

д к л о 23* > цркви вије бидо никога више до службенпх дцца. ове мале скадбене партије, и њеие послуге. Она два момка измакла се досгојанствено ма.10 на страну. Кад би своштено лице заћугадо, чуло би се јецање г-ђе Седлејеве. По празном простору тужно Је одјекивало свештениково чигање. Борђево ..хоћу“ чуло се пз дубоког баса. Емпно је затреперпло на врху усница јој, и тешко да га је икодругн чуо, сем капетанаДобена. Кад се обред сврши, приђс Јоспф Седле и по.Ђуби сестру, невесту, први пут од толпко месеци. Ђорђа је прошла његова туробност и изгледао је пре поносит и весео. - Сад је на тебе ред — речс Добену и нежГ0 м- спУсти РУКУ на Рнме- Приђе и Добен и дотаче се Амалијпнога образа. Попе тога °Д°ше У гардеробу н иотиисаше протокол венчавања.

\ва1а Т|К Добене, брате рече Ђорђе, па стиште овому руку, а 0Ч1Ј уу се Наво1Нише‘ ^Н-Ђем одговори само покретом главе. Био је н сувише радостан, па ииЈе могао ништа Ре^пПиши 0дМах а 1еђи нам чим узмогнеш — рече Озберн. Иошто се г-ђа Седлејева хистерпчнс расгаде са младенцима, овп се крб^оше ка својим колима. - С иута ! - викао је Ђорђс гомилици мангупариЈе, шго се -глскала око врага црквеиих. Прашила их је К11,шг .' лнПе> све Док нису до кола дош.1П. На кочијашу се искисле пант.Ђике охомбољиле ннз каиут. Оно ма.10 дечурлије пустпше неколнко жалосних уск.У.1Ка’ каД се кретоше кола прскајући блатом на све стране. На вратима црквенога трема стајао ,је Уи.Ђем Добен и иеУА’Л'0 ЧУД* новато глсдао све ово. Ова мала гомнла посмаграча навалп сад на њега. Али њему нису падалп на памет нн они, ни њихово посмевање. — Хајдмо код моје куће да што доручкујемо , Добене — повика неко иза њега, док му се на раме спусти нека ручетина, те прекнде сањарнје овога честитога момка. Али у вапетана није достајало срца да оде на гозбу код Јосифи Седлеа. Он посадп у кола поред ЈоснФа уилакану матер н њене пратиоце, п остави их не проговоривши пи једие речи. II ова се кола кретоше, а они обешењапн ударише оиет у саркастично ура. — Ево вам, вн, мале лоле ! — рече Добен и бацн неколпко шестоиенна међу њих н сам се уиути кроз кншу. Сад је било све свршено. Онн су били венчани и срећпи, ои је захваљивао Господу. Још од дегињства ннје се никад осећао дотле тако бедним п усамљеним. Гореоје од жеље првнх неколпко дана да је опст внди. Десетак дана после горње церемоније наша су грп млада нознаника уживала у оном лепом нроспекту онижих прозора, окренутпх мору, што Брајтон нудн путнику. Очн би нашпх Лондоњана час мамно океан, који се смејао са безброј убора на лицу, бедо попрскан од силннх једара нлп куиатила, која му ресе обод плаве хаљине; сад бн опет као бољи љубитељи људске природе, негома каквога проспекта, оии окренули очн оним оиижпм