Delo

ТРЖИШТЕ ЉУДСКИХ ТАШТИНА 239 нрозорима, пачнчканнм људским створовпма. Од једнога прозора допиру звуци са пијана, пад којим се младо девојче гргураве косе кисели но шест часова дневно, на увесељење обитника те куће. На другом се впди како љупка дадиља Пола цупка младога господичића Свачијевића, док му ,тата“ доле при прозору капаби рнбу и гута Тајмс за доручак. Тамо Мис Љеријеве вребају драгунске оФицире, који ће поздраво туда у проходњу. А онамо један Ситијаиац, мрнарских мапира, упртпо неку грдну дурбинчину, окренуо је ка мору, те не пропушта нп један брод за шетњу. нн рибарски брод, ни куиатило, које се доводи, или одводи пт.д. ит.д. Али, да ли имамо залишна времена да описујемо Брајтон ! Брајтон прави Напуљ са плсмићским његовим лазаронима; Брајтон, којп увек изгледа жив, весео и свечан, као комедијашка хаљина; Брајтон, који је некада бивао седам часова удаљен од Лондона (кад се дешавало ово у нашој причи), а ко зна да не би дошао и ближе, ако не пскрсне од некуда Жоенвиј,1) те га не стапе бомбардовати пре рока ? —- Ала је оно жестоко девојче изнад нрозора оне модпскиње ! рећиће један од она три наша шетача оној двојицп. Да сн само видео. Кроле, како ме је погледала, кад сам прошао ? — Море, немој залуђивати децу! — рећнће му други — Немој се пграти њеннм осећајима, ти, Дон Хуане други ! — Баталп. човече — рече Јоснф Седле, које му то веома поласка. п погледа у ону девојку што је могуће више бећарскп. Он је бно надоданнји у Брајгону, него и о венчању своје сестре. На њему је био диван прслук, какав бн обукао који хоћеге гиздавац и помодар; даље, дугачкп војнички капут украшен испупченом и црном дугмадп испреплетаннм гајтаном. Од скора је почео војннчки н пћн н држаги се. Шетао се са своја два пријатеља, којп су бпли војннци но занимању, звецкао својпм мамузама. страшно сс разметао и бомбардовао својнм убплачким погледима сваку слушкпњу, иоле достојну такве смртн. — Шта да чипнмо , људп , док се леди не врате ? — рече наш гиздавац* Леди су бпле изашле у његовим колима до Ротиндина. — Хајдмо на коју нартију биљара — рече један од она два његова пријатеља, са наиомађеним брковима. — Не, зло му, канетапе, не — одговори Јоснф доста узнемирен. — Да баталнмо биљар за данас, Кроле, душко; доста је бнло јуче. — Па ви добро играте — у смеју рече Кроле. —■ Је лн, Озберве. Како је само мајсторски направио онпх седам поена. мој брате ? — Славно — речс Озберн. - Велпко је спада.10 овај Јоспф на бнљару, па п на сваком другом послу, »Као мп шго пемамо овдс тигрова, моглн бн до ручка огићн те убити којега. (Ево једне дивне девојке; ала 1) заповедник француских бродов.ч.