Delo

^40 Д Е Л 0 има ножнцу је ли ЈоенФе ?) Причај нам оно о лову на тигрове, па оно како си пшао за њих у цунгле. Особита је то прича, Кроле. Овде Ђорђе Озберн добро зехну, па наставн: - Овако је прилично досадно, шта да чипнмо — Да ли да одемо до СнеФлера, те да видимо неке коње, који су тек доведенн са тржишта из Љујса ? — рече Кроле. А на пример до Датена на сладолед — рече Јоспф, хотећн тако. једним ударом две мухе убиги. — Што је девојче тамо ! А како би да одемо де гледамо „Муњу“ кад дође. Сад је баш ■вЈ^еме ? — рече Ђорђе. Његово мњење савлада и коње н иосластнчара, и они се кретоше да најме кола те да буду о доласку „Муље* гамо. У путу сретну кола, ЈосиФОва отворена кола, са сјајним мопограмом •оиа лепа кола, која је он обнчно терао по Челтенему, велнчанствен н усамљен с прекрштеннм рукама и шеширом нахеро; или у бољнм данима. са по којом дамом поред себе. У колима је сад било две: једна мада, смеђа и нотпуно номодно одевена. а друга у мрком огртачу од свиле, са сламннм шеширом н на њему ружичастом машиом, румепа, иуначка, срећна лица, које је било задовољство видети. Ова заустави кола, кад се приближише опој тројици господе, са чега се збупи и порумепе без пкаква разлога. — Мп смо се. Ђорђе, веома лепо вознлп . и мило нам је што смо •опет ту — рече она. — А ти, Јосифс, немој их задржавати много. — Немојге нам нроскнтати мужеве, госиодине Седле, ви безбожниче један — рече Рсвека претећи ЈосиФу са дивним нрстнћем у ванредним гласе рукавицама Француским. — Пемојте биљара, нн дувана, нити ишта друго неупутно ! — Драга гоенођо Кролеова, тако ми частн! — било је све што је V одговор могао .Тосиф дати. Алн се ипак наместп кокетно осмехујућн се на своју некадању жртву, главу исхерн на страну, једном руком и штаиом подуире леђа, а другу (са дијамантскнм прстеном) стави на грудп играјућп се колирима и прслуком. Кад се кола кретоше, носла дамама у њима иољубац са иретнју у дпјамантима. Ролео је да га цео Челтенем. Чауринги н Калкута впде у овом иоложају: кад он маше рукама таквнм лепотицама, и кад .је у друштву таквих каваљера, као што је Роден Кроле из Гарде. Наша млада и младожења изабраше Брајтон као место, где ће провестн прве дане иосле венчања и изабраше сган у хотелу код „Лађе“, где им је бпло врло удобно и скровнто, док нм па скоро ннје дошао н Јосиф. Па нијс ни он био једино друштво, ко.је су овде добнли. Кад су се једном вратнли од шетње са морске обале, на кога да наиђу, те на Ревеку п па њенога мужа. Уиознали су се гога часа. Ревека полете у паручја евојој драгој другарнци. Кроле н Озберн се руковаше доста срдачно.