Delo

ТРЖИШТЕ ЉУДСКИХ ТАШТИИА 241 За врло кратко време Века нађе начина, како ће Ђорђе потпуно у заборавбацити оно пеколико непријатних речи што бејаше иало међу њима. — Сећате лн се, драги канетане Озберне, кад се оно нађосмо у Мис Кролеове ? Ја сам била доста груба према вама. Све ми је нзгледало да Ш1 слабо марите за моју драгу Амалију. То ме је једило, те сам била н тако неучтива, нељубазна и незахвална. Опростите ми Г - рекла је Ре века и пружила му руке тако слободно и срдачно > да се Озберну није могло па ино него је примити. Не знаш, дете моје, колико себн добра можеш учннигп. ако понизно и отворено нризнаш своју погрешку. Знао сам једног ваљаног трговца са Тржинггем људских таштина, који је својима ближњима навлаш разнепакости чинио. па се после отворено извињавао, и шта је било ? Тај мој позНаник Кроки Дона бно је свуда омпљеп, истина су га сматрали као напрасита, али у свему часна човека. Векпно понижење ирошло ј<* код. 'Борђа као пскреност. Ова два млада пара пмала су ваздап штошта једно другом иричаги. Иретресало се њихово венчавање, и пзглед на живот будућп врло отворепо и уз обострано интересовање. 0 Ђорђевом ће венчању известптп оца му његов пријатељ капетан Добсн; и млади је Озберн бојажљнво очекивао ресултат тога извештавања. Мнс Кролеова, једпно надање Родена Кроле, још је једнако била непрнступачном. Немогућпјој се прпближити у Парк Лепу, њен су оданп братанац п спаха пошли за њо.м до Брајтона н опсели јој врата са својнм пзасланицпма. — Да ми је само да впдиш неке Роденове прнјатеље, како чепају око наших врата — у смеху рече Рсвека. — Јеси ли икад видела каквога новериоца, плп извршитеља са његовпм пандуром, моја драга ? Прошле целе седмнце вребали су Годена тамо преко пута, те до нсдеље се писмо нигде макли. Ако нешто тејка нс попустп, куда ли ћс нам онда кожа? Смејући се нгго нгда може, нричао је 1’оден о чптавом туцету прикључења са повериоцима његовим, и како нх јс Ревека умела све лепо п политички отпратити. Клео се свим на свету? да у целој Јевропи нема женскога, које бн поверноцима могло тако запушнти уста као она. Већ сутра дан но венчању указала јој се нрилнка да са умешношћу својом отпочнс, п њен муж осетп одмах колико му је таква жена корисна. Пмалн су колико су хтели кредита, али п мепица као нлеве, а са готовим су новцем грдно кубурилн. Да ли су дугови нгго утицали на Роденово добро расположење ? Боже сачувај ! Свима нама, који гамнжемо но овом Тр* жишту људских таштина, јамачио је пало у очи: како безбрнжно жнве онп, којп су до ушију у дуг потонули; како онп себп нингга не ускраћују, како су расположени и небрпге. 1’оден и његова жена нмалн су најбољи стан на пристаништу у Брајтону. Кад су узелп трпезарнју прве класе, хотелијер им се клањао до црне земље као најодабранпјим гостпма својим, а Роден је крнтиковао и јело н вино тако арогангно. како нп