Delo

'24*2 д е л о један нслнкаш у зем.БН ис би смео. Дуго вежбање . прнјатна нојава , иомодна обућа и одећа н згодна охолост у понашању помогну човека чсшће него н пува кеса. Наша два пара младенаца састајала се свакодневно то у једном, то у другом стапу. Нсћ после две плп трн вечсри господа се иомало картала, док су пм жене у крају ћеретале. Ова разбибрнга, а и долазакЈосиФа Седлса, којн се појавио у својим великим, отвореннм колпма, н којп је играо по коју партпју бнљара са Годеном огежаше мало новчаник овому, п дотурише му пешто готовине, без које често н највећи духовп малакшу. Тако се наша трп млада човека упутише да гледају кад долазн „Муња ** Тачно у одређено време загустпше кола, начичкана светом н унутра н на крову, рог сс разлсже, н кола полетеше пошти. — Ура ! Ево Добена — повика Ђорђе, сав блажен што виде својега старога другара на крову, којп је своју обећану посету одложио чак до данас. — Како сн, драгп Добсне ? Како ми је мнло што те виднм. Баш ћс се Ема обрадоваги, клпцао је Ђорђе п топло стеже руку својега нријатеља, чнм овај сиђе с кола. После упита тнше п узбуђеније: — Шта има иово? Јесн лн бно у Расен Скверу ? Шта вели онај ? Кажи ми све. Добен је изгледао веома блед н озбнљан. ()н рече: — Бидео сам се с твојим оцсм. Како је Амалија? 0 оном ћу тн све пспрнчатн; али сам допео врло значајну вест за све, а та је... — Казуј је одмах — рече Ђорђе. — Одређенн смо за Белгију. Сва војска нде, п гарда и сви. Хнвитон се узео, па само бесни што пе може да се макне. 0 Дауд нрпмно команду, н мн се укрцавамо ндуће седмице у Четему. Као гром да је ударпо измећу нашпх младнх љубавнпка, тако се онн наједаред уозбнљишс. НАСТАВИЋЕ СЕ