Delo

ПОСЛЕ ЛЕДЕСЕТ ГОДИНА 245 народ по нозиву и ио^ условима, који су у царско-краљевским повељама и натентима изложени и свечано гарантовани, а Маџари су напротив сматрали, да су Срби дошли као једна растројена и распуђена гомила бегунаца , дошљака и јадника, који су дошли да траже уточишта и спаса у земљи угарској и који према томе треба да су задовољни што су их Маџари ,,великодушнои као госте примили, а нису смели никако излазити с том дрском претензијом, да им се у маџарској земљи даје некаква автономна територија, некакав војвода, ослобођење испод спахијских власти, намета и терета и т. д. II кад сад излази један од главних оснивача и представника српске критички-историјске школе, па свим својим ауторитетом доказује и потврђује то исто , што су Маџари вазда говорили и заступали , онда ови могу с пуним правом прстом указати на ту за њих толико драгоцену сведоџбу, да су у целој тој поменутој дугој борби право и истина били на њиховој страни, а на српској страни — обмана и погрешка. Такав логички закључак истина не би, као што већ рекох, могао ма у чем изменити сам психички карактер те српске борбе . не би могао утицати на суд о самоме врелу те борбе н тога устанка, али би без сумње могао послужити као моћна потпора ономе већ иоменутоме мишљењу, да је оружани покрет год. 1848. био, ако не баш дело камариле и реакције, оно свакојако једна кобна политичка погрешка. II тако су онда не само Маџари, него и они већ поменути иначе родољубпвп Срби. који су та ј покрет ех роМ осуђивали као погрешку , добилп у признатом сриском историку јакога савезника п једномнш.љеника. Ми ево после педесет година чинимо помен томе покрету као једном светлом историјском догађају, а пред нас се испречио Руварац па нам са своје научничке висине довикује: „Приклони ухо твоје рођени мој н чуј што ћу тн ја рећн о збитију том:1) наши су стари, п првп п потоњи нашн старн из основа грешили н били у заблудп, кад с.у у угарској земљи тражили војводину п војводу, тражнлн патријарха, тра’) То су његове речи, в. наведену расираву етр. 144. Дело XIX 10