Delo

ПООЛЕ ПЕДЕСЕТ ГОДИНА 247 за аустријски двор настала потреба. да у неколико промени свој доскорашњи план. да бар привремено напусти своје експанзивне тежње на балканском нолуострву и да се побрине за то. како ће што уепешније одолети турској сили. која напред продире. и одбранити границу Угарске од турске најезде. У томе плану и рачуну, који су измењене прилике и ратна нужда налагале. српски је народ био свакојако важан Фактор. јер се осведочила његова ратничка снособност, он се показао као одличан људски материјал за ратне како оевајачке тако и обранбене циљеве. Аустријски је двор имао несгмњивога властитот интереса с једне стране, да не допусти да тај толико драгоцени материјал буде искасапљен и истребљен од стране варварског иобедиоца.1) а с друге стране да сасви.м опустеле крајеве доње Угареке насели једним тако ратоборнтг елементом. који ће бити предстража и грудобран на према навали турској. А кад је тако стајала ствар онда зар би чудно било, да је аустријски двор збиља иозвао главну масу Срба под патријархом да пређу преко Саве и Дунава у угарске земље? Но ево она ј „Будимлијаа Швикер а иосле њега и наш Руварац тврде. да ту нпје бнло никаквог позивања и они се у томе само и једино позивају на већ поменути проглас или нознв од В. априла 1(>90. у коме разуме се. таквога позива на иресељење нема. Али има пре свега она већ горе поменута представка патријарха Арсенија г. 170(> Леополдовом наследнику Јосифу I. у којој патријарх чисто и јасно каже како је он на иисмене иозиве цара и крал.а Леополда I извео толики народ из старих седишта п довео у Угарску. Ту. дакле. Арсеније >не каже каквом палатпну. бацу или оборкапетану и министру, већ самом цару и краљу Јосифу 1“ (да се послужим властитим речима Руварчевим) да је он иозван да с народом дође у Угарску. ТГа како Руварац ту јасну сведоцбу самога Патријарха нобија? Он вели да је „он новом ћесару испричао и иредставио ства]> мало друкчије н онако ') Као што је показао грозан пример с оним Арбанаснма, који беху пристали уз аустријску војску и које су Турци г. 1689- ухватили и све до једнога посекли А таква је сеча извршена и над српским војнипима при предаји Ниша везиру Куприлику „Немце пусти, а српске војнике посече“ као што прича сам Руварац.