Delo

(УСПОМЕНЕ II ГЕФЛЕКСИЈЕ 0 СРНСКОМ ПОКРЕТУ Г. 1 848. . I. Ове године навршило се педесет година од онога времена кад је са обала Сене, као што је то ооично бивало. сенуо ирви знак револуционога потреса, заталасала се силна револуциона струја, која је у брзо обухватила средњу Европу и доирла до обала Дунава те захватила и српско племе. II тако и Срби имадоше ове године да прославе педесетогодишњп иомен Својега покрета у г. 1848. Како код појединих људи тако н код великих колективних индивидуа, што се зову нацпје, традпције и усаомене■ представљају важан елеменат њиховога умнога живота, играју важну улогу у психологији њиховој. Дренер је веома леио казао: „Стање човека разликује се од стања беживотног тела или /кивотнње у њему тиме, што он нема посла само са садагањошћу, што њему ирошлост не ишчезава за навек, и што му се будућност, нре него што ће се иојавити, не чини као да је није никад нп било. Човек, оиомнњањем својим, гради од прошлости један део садашњосгн. а његово пред-знање додаје томе и будућност п тнме се троје слпва уједно.“ II збиља је то једна важна психичка одлпка човекова. доиста се у уму човековом све то слива у једно, је}> садашњости није нпшта друго него једна танка гранпца. један пролазнн тренутак, који стоји између прошлости н будућности н којп их везује. Успомене нам представљају прошлост. наде НЈШказују будућност, из успомена се рађају н иепредају наде — то јед-