Delo

Д К Л 0 2* ж> друго условл.ава; ко сс ннчег не сећа, тај се ничем и не нада,1) тај живи вегетабилним или иросто анималним животом иа дана у дан. У успоменама човек снева о прошлости, у надама снева о будућности, једно и друго снови, само с том разликом. што успомене као снови о ирошлостиимају вазда реалне иодлоге. а наде као снови о будућности могу понекад да буду оно, штоје опет Дрепер лено обележио казавпш: ,.да су наде веома често дневнп сни човечји, онако исто ташти као и ноћни рођаци н,пховн.~ Па инак нам успомене из нрошлости дају доста поуздан материјал и оелонац за наде и планове у будућности, јер се нначе не би казало да је „прошлост огледало будућности“ н да је историк „у назад окренут пророк“. Ј' животу можемо често опазити. како људи, који имају све саме мрачне и жалосне успомене, никаквом се добру не надају ни у будућности. они постају иесимисте или злослуте, на тако вам је и с нацијама. Који народ нема светлих и знаменитих момената у својој нрошлости, чија је историја само монотона повест млитавог живовања н робовања без драматских момената п перипетија, само једна устајана бара без таласа и бура, без прилива и одлива — тај је народ једна аиатична маса без полета и наде. С тога је онда и то једна црта културе. развитљивости и животне сиособности једне нације, кад има усномена, којима се може поносити, примера, на које се може угледати и којима се може поучити и кад показује иијетет нрема својој нрошлости и нреноси тај пијетет с колена на колено. Сриски народ без сумп.е спада међу нације , које имају драматску п])ошлост, које имају великих успомена и које чувају н негују те успомене и тај народ не може самога себе ') Могло бн ми сс* на ту поставку приметити, да младост обично жини у самим надама, а она међутим нема ничег да се се^а, не може имати ннкаквих усиомена, јер тек почиње да живи, нема још никакву историју аа собом. То је абил.а тако, али ја овде, говоре)|И о надама, које се на успомене, дакле на искуство, надовезују, говорим о погледима у буду1.ност и надама зрела човека, а никако о Фантазмама и илузијама незреле младости, која се заноси и гради куле но ваздуху, јер је то доба лаковерја, једна умна <х>аза, која брао пролази као варл.ив сан и уступа место озбил.нијем, реалнијем схватан.у и нри ономе, чему ее човек нада и што мисли постиКи. II ту онда успомене, као наелагано иекуство из прошлости, улазе као важан елеменат и Ф.актор у рачуне г комбинације, које се склаиају за будуКност.