Delo

двадесетогодишња окупација восне и херцеговине 439 меник. Арслан-агићи били су јако мухамедовско племе у Херцеговини. Познато је да коран ставља у дужност носледоваоцима пророковим, да подижу установе и грађевине које имају служити оиштем добру. Богоугодно је дело подизати храмове, али је још богоугодније бринути се о добру ближњега. Направити му мостове преко река и провала, да лакше пређе; прокрчити му путове да с мање умора савлађује тешко путовање; ископати покрај путова изворе и озидати чесме да се уморан путник може освежити хладном водом; где год нађеш празно место засади га дрвећем и зеленилом, да се путник и други твој ближњи, кад туда прође, има где одморити и заложити. Та дивна поука како верни треба да негују љубав према ближњему у практици, сведочи да је Мухамед своје последоваоце спремао не само за ратовање и борбу, но и за стварни мир. На жалост ратовање је претега у историји Мухамедоваца, те није допустило, да његове културне основице опробају сво ју вредност и своје дејство иза граница арапске културе. Мора се при свем том констатовати , да је и међу српским Мухамеданцима било таквих, који су следујући учењу Пророковом заснивали добротворне установе у намери,да оне буду од користи ма ком, без разлике вере. Карактеристично је да Мухамедовац, кад се реши да што опште корисно заснује, не штеди трошка, док међу тим у кући живи врло смерно, и ту нема ни трага ни о каквом раскошу или уметности. И у том су једнаки са својом православном браћом. Иза моста прос/гире се нови део Требиња. Ту се виде впсоке, беле, правилне куће, висока врата и прозори. Улице су широке, калдрмисане а ио крајевима тротоари. На кућама су истакнуте табле и други натииси. На сваком кораку боде у очи немгатина , и са свим је уочљиво да је врло мало натписа ћирилицом. Где их има, ту одма напоредо стоји . и немштина. Осим неких службених натписа , нигде се не види да се српским језиком писани став.љају напоредо п латиницом п ћирилицом. Одма опажате да сте стали на бојиште где се ове две азбуке потиру, и тако је у истини. .Зато што сам знао, да је православном делу народа у окупираним земљама потребно ионајвише потпоре, наредио