Delo

440 Д К Л 0 сам да ме воде у гостионицу, за коју ми је речено да је српска и да је гостионичар дооар православни Србин. Однеше ми пртл>аг у чисту смерну сооу. Сваки ме је поздрављао и ословљавао немачки. Још нисам у соби скинуо ни шешир с главе, већ се појави млада девојка, својих шеснаест-седамнаест година, с књигом за упис странаца у једној руци, а с мастилом и пером у другој. После онога што смо већ казали о кел неркама треба напоменути, да ова девојка не беше из тога реда, премда је и она била у Херцеговини нека особига црта птваиске новине. Пре су овде као и свуда на Истоку сву послугу вршили мушкарци. А сад је уведена женска послуга, на се и православни сопственик требињске гостионице видео нринуђен корачати с напретком времена . те је авансовао једну од служавака, која је до скора пасла козе по херцеговачким брдима, за „собарнцу" услед чега јој је пало у дужност да госте чим дођу поздравља п пружа им књигу за упис. Млада Херцеговка није била у свом народном оделу, али није на њој ништа било ни што би личило на мајмунисање. Гледећи препташено и дркћући телом, ноздрави ме немачки, па књигу п дивит остави на сто. Покретом руке даваше ми знак, да све друго оставим, па одма да се упишем у књигу. „Јеси ли ти Херцеговка, девојко ?“ упитах је. „Јесам", одговори једва чујним гласом. ..Знаш ли швански?” „Не знам." ,,А знаш ли“, продужих. „да је строго забрањено говорнти немачки ономе, који тај језик не зна V" Девојка се не правдаше, не објатпњаваше , само затаји дах. „Донеси ми свеже воде". „Не смем". „Како? Не смеш ми донети воде? Па затито те онда држе овде? „Док се не запишете у књигу, не смем вам ништа, па ни воде дати.“ ,.Е, бога ми си ти нека строга девојка!"