Delo

ДВАДЕСЕТОГОДИШЊА ОКУПАЦИЈА БОСНЕ II ХЕГЦЕГОВИНЕ 441 Она се нити насмеја, нити обрвом мрдну, већ стаде као укопана. Узех књигу па иреврнух неколико листова. Штамнане рубрике поређане су редом, најире немачки, па српски за обе азбуке (ћирилицу и латиницу). Нико не беше заиисан ћирилицом. Ја учиних севте. Девојка је гледала на моју руку и кад снази шта радим, притрча и обадвема својим рукама притиште моју десну песницу, тако , да ја нисам могао нп мрднути. „Немојте за 6ога!“ узвикну преплашена. „Сад сама видиш, како си чудна. Не знаш шта хоћеш. Нае кажеш да се одма уиишем, а сад ми опет не даш да то учиним.“ „Ј пипште се, унишите се, али само другом азбуком!" „А каквом другом?” „Другом, немачком. само не нашом, српском!“ „А шта ће бити. ако се баш њоме потпишем ?“ упитах је, довршујући иотписивање онога што је имала о мени да сазна. .. Пмаћете неирилике. “ „Ти умеш да читаш и штамнаним и писаним словима?" „Умем.“ „Е. па онда загледај у ову књигу, с којом ти је рука толико дрхтала. Ево су у њој слова штамиана не само швапски већ и српски. Каква је то књига? Званична. А ко је наредио да се тако штампа. Власт. А знаш ли, шта то значи? Значи строга заиовест од власти да се сваки Србин има уписивати у њу српски. Ко се тако не потпише противи се наредби власти. Он ће нмагн ненрилике , а не ја . који онако радим како власт захтева." Девојка беше до краја збуњена. Није знала шта ће, ни како ће. Види, да би тако требало да буде, као што ја кажем, али из искуства зна, да друкчије бива. Оставио сам је, нисам хтео да је и у том правцу и даље поучавам. 0 томе нека се старају домородци кад сами буду на чисто са. својим правима и кад стеку уверење да се не смеју одрећи ни најмањег права народног. да тиме не иотру евоја велпка ирава и не иостану достојни њих.