Delo

442 Д Е Л 0 „Донеси ми црну каву, девојко, а ја ћу се дотле умнти п пресвући." Пе смем.„Ваљда би је морала из каване донетп. а ти не смеш да остављаш кућу. К онда отиди у кујну и питај шта ће бити ва вече])у?" Господар ће доћи вечерас тек око девет сатп, па кад дође кажите њему шта хоћете за вечеру , мн се у то не смемо плести. Не питам те, женска главо, шта ће се твом господару допасти за јело. и кад ће свој прохтев подмирити. Ја се о себи бринем, сам хоћу да вечерам, разумеш ли ме ? Отндн да видиш. па доћи да ми кажеш, шта ће битп !" ..Код нас се за госте ие сме кувати“, беше најпосле њеч одговор. .,Ми смемо госту дати само нреноћиште , очистити му хаљине и ципеле, и ништа више. дукат дали ме би смели да вас послужимо. Господар нема за то званичну „дозволу." Бесплатно могао би госнодар иснећи госту читавог вола, али наплатити вам сме само преноћиште. II зато госте, кад хоКе да једу, упућујемо Наглнћу." Овде пмате малу слику, како православне у окупиранпм земљама ограничавају у радњи. Православни би хте.ти да се нрилагоде новој струји и да удесе радње према садањем захтеву. Подигну скупе гостионице и кад су с кућом готови, онда им се не да право на упражњавање гостионичарске радње. А ако се и да , тим је за најтању длаку обесио дамоклов мач изнад своје главе. Мора вечито стренити да то право не пзгуби, јер мо/ке сваког часа, кад он, може бити мисли, да је најсигурнији са својим правом п да је у најбољој милости код власти, да му се оно одузме . и тиме је његовој радњи нанесен смртни удар. На вечеру сам отишао код Наглића, као што ми је де_ војка рекла. Уљудна гостионица с баштом, која већ беше пуна официра и чиновника. На све стране чује се немачки говор, у који се тек по који пут умеша други који језик, познати у АустроА гарској, који немштина милостиво трии. Тај однос