Delo

ДВАДЕСЕТ0Г0Д11ШЊА ОКУПАЦИЈА БОСНЕ II ХЕРЦЕГОВИНЕ 443 непривилегованих аустро - угарских језика нрема немачком, опажа се свуда где се скупи какво друштво за одбрану ове државе у униФорми или без ње. Такође се је чуо у незнатној мери и чешки језик. Још нисам сео, а келнерка у чистој кецељи и усеченим рукавима већ ми је пружала јеловник. Не треба ваљда ни спомињати. да је био немачки исписан. „Шта је то", питајући показујем, да су тај јеловник узалуд за мене штампали, јер се не умем њиме послужити. ..\У1е", одговара келнерка на ово питање. Њен је глас са свим друкчији но глас оне девојке у српском хотелу: смео, одлучан, изазивачки, а тон очигледно подругљив. Да је служила где год у Табору или Часлави (чисто чешка места), моје питање не би је изненадило. А, како изгледа, није је ни изненадило само питање, већ то, да се оно поставља овде на југу Херцеговине, у сред толико верних стражара старнх аустријских злих навика. „Зовите ми гоетионичара", рекох јој ја. Дође један заваљен господин с великом црном п доста прогрушаном брадом. . „Ви сте г. Наглић ? Ако сте ви, молим вас седните иоред мене да ми преведете овај јеловник с немачког језика на српски, јер ја не разумем немачки." „На срнски?" упита зачуђено г. Паглић, а његов звучни бас енергично се разлеже по целој башти. Не знам тај језик, ннкад нисам чуо да такав језик постоји. Ако вам се не свиди немачки, могу вас послужпти хрватским или чешким, али српски не знам. Све је то изговорио — српски. Није било тешко погодити да сам имао посла с једним од пионира велике хрватске мисли на граници Црне Горе. Видео сам да пред-а-мном стоји човек, који зна шта хоће, а који се не да поучити, осим да човек полемише с њим. Док сам проговорио само, већ су три моја земљака била код мене, који су се у башти затекли. Одмах је сцена добила други вид. Г. Наглић је сео и преводио ми је јеловник на чешки. Није до краја истерао, већ је олакшао себи посао тиме, што ми је саопштио шта све у