Delo

4 Д Е Л О кујни има и шта ми са чистом савешћу може препоручити. Чешки је знао доста правилно, и зпао је, као што каже још боље док је имао прилике да чешће говори. У Требињу нема прилике за то. те је мало иоборавио. Интересно је где је чешки научио: у Врхлаби (у Ческој), где је служио као војник. То што сам испричао, немојте мислити да су причања задудних нутника. То су, истина, само незнатне епизоде, које може у изобиљу доживети сваки. ко прође кроз окупиране земље. Но оне баш зато, што су незнатне, одлично карактеришу пародну и политичку борбу, тенденције и аспирације у окуиираним зем.љама, у којима влада учествује као управљач илн главни чинилац. Г. Иаглић је сасвим у духу сарајевске владе заборавио за време свог живљења у окуиираним земљама. да је Бог између многпх народа створио и један, који се зове српски. и кога и други тако зову. и ове су земље, 1пто их је Аустрија г. 1878 окупирала, његова домовина већ петнаест столећа. Влада је одлучила да реч ..српски" замени речју „босански." Али, по Богу, шта ће се с босанским језиком у Херцеговини? Овде би логично морала наређивати, да се место „српски“ каже „херцеговачки" језик, а у новопазарском санџаку морао би се звати „новопазарскиА* А кад би се испунила топла же.ља г. Калаја, да и Далмација потпадне под његову управу, морао би тамо по сили своје службене моћи увести „далматински" језик, који никад није поетојао као што није нн босански или херцеговачки. А кад би Аустрија све више задобијала зем.љишта на Балкану, кад би, рецимо, заузела и изврнула наоиако Црну Гору, мбрала би тамо прокламовати „црногорски“ језик, а у Старој Србији „старосрпски." Претноставимо још, да становништво свију тих земаља послуша владу, и. шта више. да ти декрети до шовинизма проникну у његову крв. не треба описивати каква би нометња настала — пометња, која би свакојако поколебала и народно становништво, али би и владин апарат зауставила. То је једна од најнесрећнијих мисли, којима се босанска влада прославила, кад је одлучила да уништи у окупираним земљама реч „српски“, толико исто несрећна, колико је неприродна. На ту мисао навела ју је ва.љда Турск' ' оја је у једном