Delo

70 Д Е Л 0 у Ђурђеву прекпнутп су 21 новембра па настављени 31 декембра у Букурешту. На првој седнпцп у Букурешту руски пун<>моћник Италискн добн одговор од главнога војводе Кутузова. Према овом одговору ирестављено је турскпм пуномоћницпма да руски цар Александар између осталога тражп да се једннм чланом у уговору осигура мнран оистанак Србије под заштитом Русије (аббнгег анх Зепчепб ех1б1епсе 1гап(рп11е, 80П8 1а ^агаппе ае 1а !\11881е). После преговора турски нуномоћннк Халиб-ефендија пристао је на све оно што се тражи за Србе. Само је требало послати услове мира Султану. Халиб-ефендија напоменуо је прп том руском пуномоћнику Италиском: да су Срби поданици, којн потпуно зависе од Порте, и према томе Порта бн пмала право да сама расправи спорна питања са Србима, али да бп доказала како је мирољубива и пошто су Срби ратовали заједно е Русима, то она пристаје н обећава Русији сигурност и мир овом народу. Преговорп п тачке, у којнма су се споразумели пуномоћницп обе спле 31 декембра 1811 године, однесенп су у Царпград. Руске захтеве на Портп потпомагао је енглескн повереник Канинг с којпм је Италискп водпо тајну преписку, алп су те захтеве ометали преставници Француске и Аустрпје. Међу тпм у седннцп пуномоћппка обе силе, која .је д[>жана 19 априла 1812 годнне у Букурешту, по налогу Кутузова, Италискије изнео ултиматум од стране Руснје п прва гачка тога ултиматума тицала се Србије. Та тачка гласп: да се обезбеди Србпјп миран живот с тпм да се допусти да сами уреде грађанску н унутрашњу управу али без повреде суверенитета султанова. Алп те седнпце (19 априла) турски пуномоћници нзбегли су преговарати о овој првој тачцп ултиматима, већ је то остављено за седнпцу, која ће се држатп сутрадан (20 апрнла 1812). Међу тим преговорп су се одуговлачили, а опасност за Руепју од стране Наполеона постајала је све већа. Наполеон је већ прикунио силну војску и прнближио се границама Русије. С тога је Кутузов хнгао пошто но то да закључп мнр с Турцима. Предходни чланови мпра (мирнпе ирелиминарш) већ су бнли потписанп 5 маја 1812 године. У овим прелиминарпјама мпра о Србнма говорп тачка четврта. Осталих пет гачака тичу се Русије. Ова четврта тачка гласи: „Ма да нема сумње да ће Узвишена Порта, руковођена својпм принцнппма, употребптп б.тагост п велпкодушност према