Delo

ЈУНАК НЛШИХ ДАНА 601 — Кад већ господин зна шта му је дужност, .ја ћу само да рекнем неколико речи. Господин треба да је свако јутро у 8 сахата код мене у канцеларијп где ћумујадати инструкције о свему што буде требало. Као награду за његов труд добиће државну службу, разуме се указно звање са лепом платом... - Молим вас, ја о томе нисам с њим говорно, — уиаде Сретен у реч — ту сам ствар оставио вама п вашем каваљерству. — Господпн ће бити задовољан! — Хвала! — рече Сретен. Г. минидтре — рече Милан уставши п поклонпвшп се — ја не знам хоћу ли умети, али знам да ћу се свом душом својом заложити за посао који ми поверавате. Што год будете желели нагласите ми само, а ]а ћу учпнити оно што сам моншт^ кадар учиннти. - -Ја ћу награднти вашу преданост, пе брннпте! — рече министар. — Ево, например, шта бих ја тражио од вас! Вп сге већ од дужег времепа новинар... молпм вас, седите господо! П кад они седоше, г. минпстар настави: — Ви сте, као што рекох, новинар, на знате наше прплике. У последње време новпне заборављају евоју дужноет: да јаве догађаје у друштву н у землш; да донесу по који користан чланак о томе како се оре и сеје; како се корисно да унотребитп у кућн свака ситница, те да се нпшта у лудо не упроиа шћује; да донесу по какву лепу прпчпцу, моралне садржпне, која би оплемењавала дух омладнне; да обавесте свет докле се дошло у науци н вештннама — једном речн: заборавиле су да буду новине п да врше свету дужност јавних гласила. Међутим, шта раде иаше новпне? Бациле се на један сасвпм пуст посао. Бацпле се на критпку п нападају рад владе п властп машајућн се п онога што треба да нам је свпма светпња. Ја, господине, нпса.м конзервативац, ја сам чак п либерал — п као такога ме и сматрају — али се мојп осећајн буне кад вндпм како се пише. Гетите се доскорашњег Работника. Зар се онако нише? Јчоме мисле ти људи да послуже онакнм пнсањем? Кад смо пх предали законпма — а законп су наши још благи онн су престали, испричавајући се да су услед драконскнх мера од стране владе морали нрестати. Нерујте, господпне, ншпта самовољно није учнн.ено, само оно што закон прописује. — Верујем, господппе! — рече Мплан. Двло кн>. 25. 4о