Delo

РУСЛАН II ЉУДМИЛА 3б1 Багрисмо крвљу врагова. Рашчу се глас: цареви даљни Треиере испред имена мог, Њихни се борци распрштали У бег од мача северног. Весело смо се и смело били, Делили иљачку, бој и мир; С иобеђеннма братски пили, Другарски с њима водили пир. Но срце, свладано Наином, Под шумом битке, пирова, И растрзано тугом кивном, Жељено је финских брегова. Време је дома, похитајмо, Оклопе наше повешајмо Под светом сенком крова свог Рекох н весла замахаше П, страх оставпв за собом. У залив краја рођеног Приспеше гордо шајке наше. „Испунише се дивнн сни, Извршила се жеља света! 0, часу слаткога сусрета И менп једном засја тп! Пред ноге моме омнљене Положих ноже обагрене, Корале, злато и бисер; И пред њом занет жаром дпв.впм, Окружен ројем завидљивим Друга јој, као уловљен звер, Стајо сам немо и послушно: Но мома, одлазећн, вај! Рече ми хладно, равнодушно: „„Вптеже, не љубпм те, знај!““ „Нашто да причам, сине мој, Што исказати немам моћп? Ах, у самоћи н сад тој, С душом на прагу вечне ноћн,