Delo

ХИНЕСКД ЛИРИКА I У Европи се до најновијих времена мало што знало, о жнвоту хпнеског народа и о култури пространог „Небеског Царства“. 0 хинеској држави знало се толико, дајетоједна од најстаријих држава на свету, да заузима велику просторност, да је ограђена високим зпдом и, да на тој просторијп живи више стотина милијуна душа. 0 хинеској култури и индустрији знало се нешто внше: знало се за древне грађевине п пагоде, за хпнеске везове н свилу, за хинеске лепезе, чај и порцулан. Понајмање се знало о самом народу и његовој књижевности. 0 самоме народу знало се толико, да је жуте боје, да нм је глава округла, да Хинескнње имају мале ноге, да људн носе курјук низ лгђа и да наличе на пун месец. 0 умноме животу тога народа, нити .је ко што знао, нити је хтео да разбпра. Под хладном месечевом маском, шта се ту друго могло и очекнвати до — ледено срце, без осећаја. Но блнже познанство са овим народом не само да нас је о противноме уверило но н задивило. Под хладном, немилом чауром, открисмо једно топло срце са нежннм осећајима, велику душу са узвишенпм идеама. Ту нађосмо великих песника н књижевност јаку н развијену. За познанство са хннеском књнжевношћу, у нрвоме реду има се да захвали француским калуђерима — миснонарима. Они беху први, којн нам донеше боље гласове са даљњег Пстока. Као да је било суђено, да се тешке двери „Небескога Царства“,